U poseti jednom od najvećih odgajivača sjeničke pramenke

VALJEVO- Kada je pre sedam godina rešio da se bavi ovčarskom proizvodnjom Mirko Simić iz valjevskog sela Bobova nije ni slutio da će biti jedan od najvećih odgajivača sjeničke oplemenjene pramenke u valjevskom kraju. Tada mu kaže na prvom mestu nije bila ni zarada, ni subvencije već je želeo da pokuša, a kada je i država povećala podsticaje uvideo je da je ovaj posao isplativ. Iskoristio je i pogodnosti koje pružaju sela ispod Medvednika. Hektari neiskorišćenih pašnjaka, koje Mirko uzima u zakup, su osnova bez koje ova proizvodnja nema budućnost.

“Kada sam počinjao bilo je 28 grla i iz godine u godinu taj broj se uvećavao, da bi sad tokom godine bilo i po 500 grla. Ko nema radne snage i ima dosta ispaše ovaj posao nije loš. Do 50 grla nije problem gajiti, a preko toga to je već ozbiljan posao. Nije ovo ni lako. Tokom godine ovce se jagnje dva puta, ali kod mene prvi put tek u martu kada je i lepše vreme. Problema bude kada ovca ojagnji dva ili tri jagnjeta i tada posla ima nekih petnaestak dana. Tokom godine najviše se radi tri meseca  posle nije problem jer ovca nije toliko zahtevna životinja“, priča Mirko.

U zimskim mesecima manje je i posla, a trenutno je u torovima je 155 umatičenih i 35 neumatičenih ovaca, šest ovnova, 40 dviski za priplod i 12 jaganjaca. Kvalitetnu žensku jagnjad gaji za priplod, dok mali proj muških jagnjadi ostavlja za priplod ostale prodaje za klanje. Trenutna cena  jaganjadi za klanje je  250 dinara po kilogramu žive vage. Kaže da je cena grla za klanje već nekoliko godina u padu. Tokom 2013. ovu jagnjad je prodavao za 290 dinara, već 2016. cena je pala za 20 dinara a 2017. za još deset. Jaganjci za priplod prodaju se za 120 do 150 evra, dviske su 200 do 220 evra.

“Najviše grla za priplod prodam van Valjeva, što se mene lično tiče ovde nema tržišta. Dosta kupaca ima iz užičkog kraja, 40 komada sam letos prodao odgajivaču sa Rudnika, opština Obrenovac kupila je 50 grla, a velika potražnja za jagnjadima je i u Mačvi. Nešto se proda putem oglasa, preporukom ili preko internet. Inače od ove proizvodnje ostane za normalan život. Kada su idealni ulovi i godina bude dobra od ovog posla supruga i ja možemo mesečno da imamo prosečnu platu. Da nije subvencija sa ovim brojem grla imao bi platu čistačice u nekom Javnom preduzeću. Taj novac dobro dođe ali subvencije za 2017. ispalaćene su u julu 2018., a od prošle godine još nisam dobio ni dinara ni za jaganjce za klanje ni za ovce“,  kaže Simić koji je ovce je smestio u “plastenik“, kako sam kaže ali i mnogi kupci “u veliki objekat za male pare“. Umesto drvenog ili zidanog objekta Mirkovo stado je pod najlonom.

“To je jeftin objekat, a funkcionalan. Pošto je isplaniran termin jagnjenja i to nije tokom januara i februara, a u martu već nema mrazeva, ovaj objekat je dobar za držanje ovaca jer sjeničkoj pramenci ne smeta zima dok nepočne da se jagnji. Kad se jagnji temperatura mora da je u plusu a ovako može biti i minus pedest to joj ne smeta“, kaže naš sagovornik.

Svake godine za zimu na svom imanju pripremi deset do dvanaest hiljada bala sena i oko 40 traktorskih prikolica silaže, dok koncentrovanu hranu i kukuruz kupuje. U svom vlasništvu ima oko desetak hektara, dok u zakup uzima skoro 40 hektara livada i pašnjaka.

“To mi puno znači jer da nije toga ne bi mogao da se bavim ovčarstvom. Te površine su praktično u jednoj parceli, što je dobro za ispašu jer ovce na taj način najviše vremena mogu da budu same“, kaže Simić.