VALJEVO- Ko dobro barata sa motikom može da zaradii do 3.000 dinara dnevno, a slično je i sa rezidbom voća, gde dnevnica rezača ide i do 4.000 dinara. Ova dva posla su u valjevskom kraju među najplaćenijima, bar što se tiče radova u poljoprivredi. Ove godine u valjevskom kraju za radove u poljoprivredi nema dnevnice ispod 2.000 dinara. Vlasnici seoskih gazdinstava kažu da je do radnika je sve teže doći, a da dnevnice stalno rastu. Iz tog razloga među plaćenije poslove u poljoprivredi spada i kopanje gde je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara “jer je očigledno da više niko neće da kopa“.
Dnevnica rezača voća ove sezone kretala se od 3.000 do 4.000 dinara, rezidba vinove loze 3.000, dok za poslove sređivanja malinjaka ili kupinjaka, a potom i berbu proizvođači plaćaju najmanje 2.000 dinara, uz obezbeđen obrok i prevoz, što dođe skoro 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici mogu da zarade 2.000 na dan. Ko je, pak, angažovan na tresačima dnevnica mu je 2.500 dinare, kao i na drugim zahtevnijim poslovima, gde se od radnika traži da malo bolje poznaje tehnološki postupak.
Godinama unazad, od kako je u selima sve manje stanovnika, poljoprivrednici radnike najčešće angažuju iz drugih mesta. Radnici se traže i putem oglasa, a plaćanje je po danu, satu ili kilogramu ubranog ploda. Kata Ilić iz osečanskog sela Lopatanj, koja se na porodičnom imanju sa suprugom bavi proizvodnjom i preradom voća i povrća , kaže da sezonske radnike angažuju u sezoni branja maline, kupine i pri kupljenju šljiva i to najčešće iz Valjeva.
“Na imanju radimo suprug, ćerka i ja, dok se svekrva bavi i preradom, pa nemamo mnogo izbora, jer je u selu jako teško naći radnu snagu. Minimalna dnevnica je 2.000 dinara, ispod toga niko neće ni da priča o poslu, a kamoli da dođe da radi. Uz to ide prevoz i tri obroka. Nije to ni puno, jer ne bih ni ja išla da radim za manje novca. Mi često sa radnicima nađemo neko rešenje pa umesto novca to bude ogrev “, kaže Kata Ilić.
Voćar iz valjevskog sela Donje Leskovice Predrag Savić smatra da će se površine pod malinom smanjivati, jer je radne snage sve manje. “Berača platite 2.000 dinara, a za hranu i prevoz to je 3.000 dinara. On nabere 50 kilograma, a ‘odnese’ 30 kilograma. Gde je tu proizvođač? Njega, njegovih ukućana i rada nema nigde“, kaže Savić.
Osim što u sezoni moraju da plaćaju radnu snagu, oni koji nemaju sopstvenu mehanizaciju, prinuđeni su da plate i obradu zemljišta. Pa tako uslugu oranja jednog hektara zemljišta treba platiti 100 evra, setva je 40 evra, dok je žetva 120 evra po hektaru. Košenje jednog hektara livade košta 50 evra, dok cena siliranja jednog hektara kukuruza zavisi od broja traktorskih prikolica, što se kreće od 15 do 20 evra po prikolici.