VALJEVO- U virtuelnom svetu sve je dozvoljeno!? Na društvenim mrežama, brojnim aplikacijama olakšan je poslovni i privatni život svakoga od nas. Internet pruža razne korisne mogućnosti, ali u ovom svetu postoje i zamke. Da li je dozvoljeno nasilje?
Sajber prostor je postao važan okvir u kojem deca i mladi, ali i ne samo oni, ostvaruju međusobnu interakciju. Jedno istraživanje od pre desetak godina, koje je obuhvatilo preko 1.000 maloletnih osoba, pokazalo je da preko 70 odsto ispitanika ima otvoren nalog na nekoj od društvenih mreža. Danas je broj maloletnika sa otvorenim nalozima u apsolutnim brojevima, bez sumnje, značajno veći.
Imajući u vidu da je sajber prostor odavno zauzeo svoje mesto kao sociološki fenomen i mesto gde se rutinski i svakodnevno vrši međusobna interakcija, odnosno da se lični profili na društvenim mrežama praktično doživljavaju kao deo identiteta, načini da se neko viktimizuje u sajber prostoru su brojni i multikauzalni.
U takozvanom “sajber svetu“ kao sredstvo za vršenje nasilja se koriste internet tehnologije, pri čemu su karakterističan primer društvene mreže. Inače, sajber nasilja definiše se kao namerno, agresivno ponašanje koje sprovodi grupa ili pojedinac, koristeći elektronske oblike kontakta, u više navrata i tokom vremena, protiv žrtve koja se ne može lako braniti.
Najčešći oblici vršnjačkog sajber-nasilja
“Ispoljavanje i vršenje nasilja u sajber svetu je dinamičnog karaktera, što je u ostalom slučaj i sa razvojem internet tehnologije, pa iz tog razloga možemo govoriti o dinamičkoj fenomenološkoj strukturi sajber nasilja, kako generalno, tako i kada su sajber nasilnici i žrtve sajber nasilja učenici osnovnih i srednjih škola. Najčešći oblici vršnjačkog sajber-nasilja su: slanje uznemirujućih mejlova ili poruka, postavljanje uvredljivih komentara o nekoj osobi na internetu, postavljanje ponižavajućih slika, i pretnje ili zastrašivanje preko interneta“, kaže Aleksandar Stevanović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Kao poseban oblik ističe takozvano sajber-seksualno nasilje, koje je prema njegovim rečima, postalo važna kriminološka tema upravo sa razvojem internet tehnologija. Situacije u kojima su žrtve tih dela maloletna lica, zakonski su pokrivene u prvom redu kroz odredbu člana 185. Krivičnog zakona, te kada je reč o maloletnicima koji vrše dela obuhvaćena pomenutom odredbom, iznosi podatak da je u 2023. godini ukupno prijavljeno 25 maloletnika od čega osam u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde spada i Kolubarski okrug.
“Uz to, policijske akcije koje su nosile kodne nazive “Armagedon“ koje su proteklih godina izvođene više puta dodatno su ukazale na seksualno iskorišćavanje maloletnih lica posredstvom sajber prostora, što je često praćeno i primenom nasilja prema njima. Ne treba zaboraviti ni fenomen osvetničke pornografije koji je među mladima naročito izražen. U ovu kategoriju bi trebalo ubrojati i noviji trend – izazovi preko društvenih mreža, gde se zadaju izrazito opasni, a često i po život rizični “zadaci“ čije je ostvarivanje ne samo zabava, već i način (pogrešan) za dokazivanje u okviru ciljne zajednice. Vremenom se javio i fenomen poznat kao cyber tracking i odnosi se na prikupljanje informacija sa društvenih mreža u smislu pripremnih radnji za neka kasnija krivična dela, koja takođe mogu biti nasilničkog karaktera i mogu biti vršena online i offline“, objašnjava Stevanović.
Stručnjaci iz ove oblasti navode da postoje brojne karakteristike sajber nasilja, međutim, neke od njih se izdvajaju kao dominantne i definišuće. Tako se recimo navodi asimetrija moći između nasilnika i žrtve, “jer se žrtva jako teško može adekvatno braniti od napada, ukoliko sazna ko stoji iza sajber nasilničkog akta/akata“.
“Ukoliko i sazna, treba imati u vidu da je nasilnik taj koji bira vreme i načine napada, pri čemu se pretpostavlja njegova snalažljivost u svetu internet tehnologija, uz brojne druge situacione prednosti na strani nasilnika. Ponavljanje napada se takođe navodi kao važna karakteristika, s tim što treba napomenuti da sajber nasilje može itekako upečatljivo izvesti i jednokratno, odnosno vršenjem jednog akta. Pod ponavljanjem treba razumeti i činjenicu da svaki nasilan akt izvršen na internetu ima neograničenu publiku što intenzivira proces viktimizacije“, navodi naš sagovornik.
Važna karakteristika sajber napada je i anonimnost nasilnika, što znači da osoba koja vrši nasilje na internetu može da ostane nevidljiva, odnosno njen identitet može da bude skriven, što često deluje frustrirajuće za žrtvu i pojačava njen osećaj nemoći. Pored toga, to otežava i preduzimanje potrebnih radnji od strane organa krivičnog gonjenja, što često obeshrabruje žrtvu da se uopšte upušta u proces prijavljivanja napada nadležnim organima. Nasilnik često nema realan uvid u štetnost prouzrokovanih posledica usled čega po pravilu dolazi do “preterivanja“ i izazivanja možda i neželjenih težih posledica.
“Kada je reč o karakteristikama sajber nasilja među decom koja pohađaju osnovne i srednje škole, važe sve prethodne napomene. Naravno postoje određene specifičnosti. Zanimljivo je profilisanje među društvenim mrežama u pogledu nasilničkih akata koji se vrše i uzrasta korisnika. Tako recimo društvena mreža Twiter, sada X, gotovo nikada nije internet platforma u okviru koje maloletna lica deluju kao nasilnici ili bivaju viktimizovani. Takođe, primećeno je da u tom uzrastu žrtve tih nasilnih akata češće bivaju devojčice“, kaže Stevanović.
Sajber nasilje može biti direktno onda kada se ispoljava preko pravog, takozvanog realnog profila kada je reč o društvenim mrežama, pri čemu žrtva po pravilu zna ko stoji iza napada ili se to relativno lako može utvrditi adekvatnim radnjama. Indirektno sa druge strane podrazumeva iskorišćavanje lažnih profila ili tuđih – trećih lica, kada je utvrđivanje identiteta nasilnika, logično, znatno otežano. Konačno, sajber nasilje među decom, po pravilu nije sredstvo već samo sebi cilj, navodi Stevanović i dodaje da to znači da deca – nasilnici ređe posežu za takozvanim sajber iznudama i prevarama iza kojih stoji imovinski motiv.
“Vršenje krivičnih dela generalno, pa tako i onih koja potpadaju u kategoriju nasilničkog kriminaliteta, posredstvom sajber prostora, odnosno internet tehnologija donekle je izmenilo sliku vršenja nasilničkih akata u fenomenološkom pogledu. Prost primer za to je činjenica da se više ne mora biti fizički dominantan u odnosu na žrtvu što je po pravilu neophodno u “offline svetu“ već do izražaja dolaze druge osobine, naročito takozvana digitalna pismenost i snalažljivost. Odnos između sajber nasilnika i žrtve se uglavnom uspostavlja u offline svetu, to jest takvo nasilje je po pravilu motivisano i generisano događajima i odnosima van sajber prostora. Zavist, navijačko opredeljenje, pripadnost nekoj grupi, odskakanje od onoga što podrazumeva posedovanje i ispoljavanje prosečnih socijalnih vrednosti, ljubav koja nije uzvraćena … “, kaže Aleksandar Stevanović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Kada je reč o deci kao psiho-socijalnoj kategoriji, stručnjaci iz ove oblasti kažu, da je teško tipizirati profil sajber žrtve. Međutim, kako se napominje, žrtvom sajber nasilja se uglavnom postaje u offline svetu i odnosima.
Ovaj tekst je izrađen u okviru projekta „Detinjstvo bez vršnjačkog nasilja“, koji je finansiran iz budžeta grada Valjeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.