VALJEVO- U današnje vreme spomenik je lakše napraviti, nego prodati. To tvrdi Momčilo Davidović iz valjevskog sela Popučke, koji se kamenorezačkim zanatom bavi pune četiri decenije! Za mušterije kažu da ima i zahtevnih, ali i onih sa kojima lako nađe zajednički jezik. Za 40 godina rada nagledao se svega, ali navodi da je u poslednje vreme od ovog posla sve teže živi, jer je konkurencija jaka, a narod obespario.
„Nekada smo prodavala po više spomenika dnevno, a danas je to retko. Narod nema para i gleda da prođe što jeftiniji. Dođu, razgledaju, odu i kažu svratiće kasnije, međutim mnogi se i ne vrate, jer su došli da se samo raspituju za cenu. Došlo je vreme da je spomenik lakše naoraviti nego prodati“, priča Davidović.
Za mušterije kaže da ima onih koji tačno znaju šta žele, dok ima i onih koji su neodlučni, pa dosta vremena potroši dok im se ponuda i potražnja „ne poklope“. „Niko ko dođe da pogleda spomenik ne zadrži se kraće od sat vremena. Pored spomenika, često se dešava da ispričaju i svoju životnu sudbinu, šta ću, sve to moram da saslušam. Ima i onih mušterija koje imaju specijalne zahteve, recimo traže sliku konja, traktora ili kamiona na spomeniku, ima onih koji traže stihove, a dešavalo se da mi spomenik naručuju zbog toga što im je to neka gatara rekla da moraju da urade“, kaže ovaj kamenorezac.
Da bi se napravio prosečan spomenik potrebno je 3-4 dana, a cena se kreće od 150 evra, koliko koštaju krajputaši, dok 400-500 eura za uobičajene spomenike, dok oni posebni koštaju i do 10.000 evra! „Najviše se kupuju spomenici od 400-500 evra. Među mušterijama ima i žena i muškaraca, ali sa muškarcima se nekako lakše dogovorim, jer su žene zahtevnije, uvek nađu neku manu“, kaže Davidović.
Među mušterijama ima i onih koji dođu da naruče spomenik za roditelje, babu, dedu i još neke rođake, pa se često dešava da sva imena ne mogu da stanu. „Dešavalo se da su mi tražili da na spomenik jednom čoveku stavim imena svih unuka i praunuku, što je bilo nemoguće jer je imao 36 unučadi i 48 praunučadi. Onda smo se govorili da to ispišem samo u brojkama, jer drugačije nije moglo. Dešavalo se da traže i ukopane mermerne grobnice i da insistiraju da se u njih stavi tepih“, priča Momčilo.