VALJEVO- Od razgovora i dopisivanja na društvenim mrežama, do teških, uvredljivih reči, komentara, objavljivanja neprimerenih snimaka, izazova opasnih po život … Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.
“Dugo ću pamtiti taj dan kada sam došla u školu. Već u školskom dvorištu mnogi učenici su me gledali, posmatrali, nešto su među sobom komentarisali, upućivali su mi podrugljive osmehe i poglede. Nisam znala o čemu se radi, sve dok nisam ušla u učionicu i tada je nastao pravi pakao za mene. Drugarica koja sedi sa mnom u klupi pokazala mi je da je na viberu napravljena grupa koja je isključivo služila za vređanje i omalovažavanje pojedinih učenika, među koje sam, toga dana, svrstana i ja. Pisali su svakakve ružne poruke o meni i ostalim učenicima koji su im bili na meti, da smo tužibabe, da se ne solidarišemo sa odeljenjem kada na primer treba da se beži sa časa, da smo bubalice, štreberi”, isričala nam je učenica jedne srednje škole žrtva nasilja na internetu.
Ovaj slučaj vršnjačkog nasilja, koji prema istraživanjima, nažalost, nije redak, je razrešen. Problem je prijavljen nadležnim institucijama i ubrzo je sve to prestalo.
Tužilaštvo vodilo sedam postupaka
Prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, dostavljenim portalu Patak Online, u periodu od 2019. do 2024. godine, u ovom tužilaštvu vođeni su postupci u sedam predmeta zbog krivičnog dela neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145 st. 1 Krivičnog zakona.
“Radi se o situacijama gde su maloletna lica neovlašćeno prikazala drugim licima materijal koji im je prosleđen u privatnoj komunikaciji sa tačno određenim licem na društvenim mrežama, i to su ujedno najčešće situacije. Odnosno u četiri predmeta postupci su vođeni zbog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornoigrafiju iz člana 185. Krivičnog zakona’’, navode u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu.
Nijedno dete nije svesno odabralo da bude nasilnik
Iva Jevtić, master pedagog Savetovališta za mlade Doma zdravlja Valjevo, kaže da kad god se nasilje dogodi gledamo kako da sa stručnog aspekta pomognemo žrtvi i onome ko je doživeo nasilje, ali postavlja se pitanje šta je sa onim ko nasilje sprovodi, odnosno zašto nasilnik ima potrebu da bude agresivan i kakvu podršku pružiti njemu? Dodaje da nijedno dete nije svesno odabralo da bude nasilnik, već uzroci postoje negde mnogo dublje.
“Bitno je razumeti da deca nasilnici najčešće dolaze iz sredine koja je i sama nasilna i u kojoj preživljavaju neki vid agresivnog ponašanja, bilo u porodici ili u neposrednjoj okolini, te su kao takvi naviknuti na nasilje kao komunikacioni oblik. To nasilje se najčešće može vršiti nad njima , ali i nad drugim članovima porodice, te se neretko dešava da otac tuče majku, njih, braću, sestre ili obrnuto. To su dakle pretežno disfunkcionalne porodične sredine u kojima je prisutna neka vrsta autoriteta, gde ih najčešće vređaju i omalovažavaju uz vikanje, nepoštovanje i kažnjavanje. S obzirom da takva deca ne mogu da pokažu otpor prema onom ko je nasilan i ko ih muči, kada izađu iz kuće potisnutu agresiju usmeravaju prema drugima, primenjući naučeno i delujući po modelu ne bi li se makar na trenutak osetili važno. Tako žele da pokažu svoju dominaciju jer to nisu uspeli da ostvare kod kuće gde su njihove potrebe ostale nezadovoljene i zanemarene’’, kaže Iva Jevtić.
Objašnjava da se nekada može desiti da je kod kuće sve kako treba, da nema nasilja, da deca poseduju određene materijalne stvari i sigurnost u smislu da ih niko ne dira i ne vređa, ali im izostaje ljubav, podrška i toplina. Roditelji bivaju indiferentni usled manjka vremena, prezaposlenosti i jurnjave za materijalnim, ne posvećujući dovoljno pažnje svojoj deci.
“Usled nedostatka te ljubavi od strane roditelja koji su najčešće nezainteresovani za to šta im dete radi, deca iz takve sredine pretenduju na svaki način da privuku pažnju pa onda bivaju agresivna prema drugima, a posebno se mogu verzirati na one koji od svojih roditelja dobijaju neophodnu ljubav, što deci kojoj je ista izostala neizmerno smeta, te odlučuju da ih maltretiraju iz ljubomore i zavisti”, navodi Iva Jevtić, master pedagog Savetovališta za mlade Doma zdravlja Valjevo.
Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: „Detinjstvo bez vršnjačkog nasilja“ koji je finansiran iz budžeta grada Valjeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.