VALJEVO- Nakon Negotina, Kladova, Požarevca i Smedereva, „Karavan zdravlja“ Ministarstva zdravlja u danas se održava u Valjevu. U velikoj sali gradske kuće, u 11 časova, edukativno predavanje, održaće prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog, savetnik u Ministarstvu zdravlja, kao i dr Ivica Obradović, kardiolog, šef valjevskog tima angio sale.
Savetnik ministra zdravlja Nebojša Tasić je naveo da im je misija da se mortalitet od kardiovaskularnih bolesti spreči, te da je jedan od nacionalnih zadataka i da kardiovaskularne bolesti spadaju u visoko preventabilne bolesti, zbog čega je sramota da se u 21. veku umire od kardiovaskularnih oboljenja.
„Ključ je u prepoznavanju faktora rizika i stvaranju personalizovane multidisciplinarne prevencije. Dakle, da ostavimo po strani opšte savete, već da se svakom pacijentu priđe personalizovano“, naglasio je prof. dr Tasić.
U oktobru mesecu je na IZJZS „Dr Milan Jovanović Batut“, najavljena kampanja o pokretanju „Karavana zdravlja“ o prevenciji kardiovaskularnih bolesti. On je osmišljen kao niz edukativnih tribina o prevenciji kardiovaskularnih bolesti, koje drže stručnjaci po gradovima širom zemlje.
Projekat se sprovodi uz podršku Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i lokalnih samouprava, zdravstvenih centara, opštih bolnica i domova zdravlja.
Cilj je informisanje stanovništva o značaju i mogućnostima prevencije kardiovaskularnih bolesti, koje godišnje odnesu oko 50.000 života u našoj zemlji (nestao je grad veličine Požarevca), a koje se mogu kontrolisati i lečiti, ukoliko se na vreme identifikuju faktori rizika.
Cilj Karavana zdravlja je da se u gradovima Srbije dođe do zdravih osoba u radno sposobnom periodu života, da se edukuju, ali i da obave preventivne kardiološke preglede. Ukoliko se na vreme identifikuju faktori rizika, hipertenzija, pušenje, povećane masnoće u krvi, dijabetes, kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti.
Poseban akcenat, ovaj projekat stavlja na mlade, na koje apeluje da se odazovu preventivnim pregledima, jer se kardiovaskularne bolesti sve češće javljaju kod mladih, što pokazuju i podaci iz Paraćina, ali i većine gradova u Srbiji, gde je u prethodnom periodu infarkt imao čovek mlađi od 30 godina, a donja granica se sve češće spušta na populaciju ispod 50 pa i 40 godina života.