VALJEVO- Svake godine sve više srednjoškolaca odlučuje se da studije započne u inostranstvu. Najčešći izbor su zemlje Evropske unije, a jedna od najpoželjnijih za naše studente je Nemačka- skoro besplatno studiranje i veliki broj zemljaka su samo neki od razloga. Veliki troškovi života su jedini minus, ali uz posao, koji nije teško pronaći, sve se prevaziđe.
„Kada se sve sabere i oduzme, studiranje u inostranstvu se svakako isplati“, kaže Katarina Lazarević, koja se nakon završene Valjevske gimnazije odlučila za studije socijalnih nauka na Univerzitetu u Kelnu.
Odluku da ode u Keln, Katarina je donela još u trećem razredu gimanzije. „Cela procedura upisa na fakultet i prikupljanja dokumenata nije bila jednostavana. Da bi bilo moguće konkurisati na fakultet, potrebno je imati prevedena svedočanstva iz srednje škole i sertifikat o nivou znanja nemačkog jezika. Iako sam u osnovnoj i srednjoj školi učila ruksi jezik, nije mi bilo teško da dobijem sertifikat. Odrasla sam gledajući nemačke TV programe, tako da mi je nekoliko privatnih časova pred proveru znanja bilo doljno. U Nemačkoj nema prijemnih ispita, već se rangiranje vrši na osnovu uspeha u srednjoj školi. Nakon potvrde o upisu morala sam da podnesem zahtev za studentsku vizu i dostavim tzv. ‚dokaz o finansiranju‘ kojim garantujem da imam dovoljno novca za studiranje“, priča Katarina.
Iako u Kelnu nije imala rodbinu ili poznanike, Katarina se brzo uklopila u novu sredinu. Kao veliki studentski centar sa preko 50.000 studenata iz Nemačke i celog sveta, Keln je otvoren za sve, bez obzira odakle dolaze.
„Ni u jednom trenutku nisam imala osećaj da bi mi činjenica da nisam nemačke nacionalnosti pravila problem. Profesori čak ne znaju ko smo ni odakle smo. Na ispitima nigde ne pišemo ime i prezime, već identifikacioni broj koji svaki student dobija na upisu, što doprinosi obejktivnijem ocenjivanju“, kaže Katarina.
Školarina na nemačkim fakultetima ne postoji, ali svakog semestra studenti na državnim univerzitetima plaćaju taksu koja u Katarininom slučaju iznosi oko 250 evra. Da bi pokrila svoje troškove Katarina radi u lokalnom obdaništu. Raspored predavanja na fakultetu je takav da zaposlenje ne predstalja nikakav problem.
I pored svih obaveza Katarina ima dosta slobodnog vremena. „Na moju veliku sreću, uspela sam da se organizujem, tako da imam vremena za sve, što nije bio slučaj dok sam pohađala Valjevsku gimanziju. Često sa društvom odlazim na izlete na obližnje jezero ili na roštiljanje u parku, a tu su, naravno, i studentske žurke. Pored toga, na fakultetu postoje i brojne sportske i umetničke sekcije koje su besplatne za sve studente“, rekla nam je Katarina.
Da li svoju budućnost vidi u Nemačkoj ili Srbiji, Katarina još uvek ne zna: „Ovde imam veće šanse da nađem dobar posao, gde će se ceniti moje znanje i diploma, ali nadam se da će se situacija u Srbiji popraviti.“
Trenutno na nemačkim univerzitetima studira preko 300.000 studenata iz celog sveta, a najviše ih je iz Kine- skoro 30.000. Strani studenti se najčešće odlučuju za tehničke i društvene nauke. Prema anketama, velika većina njih svoju budućnost vidi u Nemačkoj.
Marko Lazić
Autor teksta Marko Lazić je rođen 1995. godine u Valjevu. Završio je Valjevsku gimnaziju. Za sebe kaže da je trenutno novinar u pokušaju i da godinama pokušava da nađem odgovor na pitanje: „Šta je valjevski?“