MIONICA- Spomenik prirode „Ribnica’’ u selu Paštrić kod Mionice, koji se prostire na 28 hektara i pod zaštitom je države kao nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, u naredne dve godine pohodiće istraživači.
Tokom prošlogodišnjih istraživanja registrovane su 944 vrste, među kojima je 12 novih živih vrsta, od čega se šest može naći samo u ovom delu Srbije i nigde u svetu!
Već ovog leta počinje nova ekspedicija – zajednički rad građana i naučnika u okviru projekta „Procena ekosistemskih usluga Ribničke klisure (zapadana Srbija) kroz građansku nauku’’, podržan od strane Centra za promociju nauke, a koji realizuju Biološki fakultet u Beogradu, Ekološki pokret „Okvir života’’ iz Mionice i Udruženje „Čelnik’’ iz Ljiga.
“U fokusu našeg istraživanja je popis ekosistemskih usluga koje pruža Ribnica. To su sve one dobrobiti koje priroda pruža čoveku – sakupljanje lekovitog bilja, gljive ili jestivo bilje, uživanje u prirodnim lepotama, drvo kojim se grejemo … Cilj je da zaštitimo te ekosistemske usluge, kako bi proširili zaštićeno područje Ribnice, i zbog toga pored biodiverziteta koji proučavamo važno nam je da i ekosistemske usluge na ovom prostoru popišemo i proučimo.
Ribnica je jako značajno područje ne samo za mionički kraj i Srbiju, već i za ceo Balkan. Tu je jako veliki biodiverzitet, jako veliki broj relifnih vrsta, tako da ovaj prostor definitivno zaslužuje da bude proširen što se tiče zaštite. U planu je da uradimo i predložimo program upravljanja tim zaštićenim prodručjem, da bi na osnovu njega i druga zaštićena područja u Srbiji mogla da naprave sličan plan”, objašnjava Jelica Novaković, naučni saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu.
Ovom istraživanja mogu da se pridruže svi koji žele da budu građanski naučnici, nezavisno od stepena obrazovawa i uzrasta. Dovoljno je da imaju dobru volju ili motivaciju da borave u prirodi i istražuju. Za one koji bi da se oprobaju u ulozi istraživača biće organizovani treninzi kako sprovesti istraživanje, kako sakupljati podatke iz literature i na terenu, i najzad kako ih tumačiti.
Osim što je klisura reke Ribnice jedinstvena po živom svetu koji je naseljava, veoma je značajno i istorijsko nasleđe ovog prostora koje je čini jednom od ključnih tačaka na kulturnoj mapi kolubarskog basena, kao poznat duhovni i obrazovni centar.
“Naša uloga je da istražimo materijalno i nematerijalno nasleđe Ribnice i da sa rezultatima koje dobijemo vidimo u kakvoj korelaciji se nalaze kulturno nasleđe i biodiverzitet, odnosno na koji način su se ljudi saživljavali sa prirodom u tom predelu. Ludi su nekad bili usmereni na to da na najfunkcionalniji način koriste prirodne resurse, niti da ih gomilaju niti da ih koriste neracionalno. Ako saznamo na koji način su oni u dugom vremenskom periodu, od praistorije do današnjih dana, koristili te resurse mi ćemo znati kako danas da uklopimo koriščenje tih resursa u ono što je plan, a to je da se proširi zaštićena zona Ribnice. Da se taj park prirode poveća i bude zaštićen u skladu sa svim propisima, a da se kulturni deo ne izgubi, nego da ljudi nastave da beru lekovito bilje, upražnjavaju duhovne aktivnosti, posećuju turistički to mesto”, kaže arheolog Aleksandar Đukić iz Udruženja „Čelnik’’ iz Ljiga.
Klisura reke Ribnice duga je oko 10 kilometara. Na potezu od Paštrića do Kozomora se nalazi čak 18 pećina, od kojih su najpoznatije Ribnička i Šalitrena. Ostale pećine nisu dovoljno istražene, nisu ni sve ogromne, neke su i okapine, ali, po rečima arheologa, to su sve mesta gde mogu da se očekuju neki malo stariji dokazi o ljudskom postojanju.
D.D.