VALJEVO – Vlažno leto izuzetno je pogodovalo rastu gljiva, što znači i značajno povećan rizik od trovanja, jer veliki broj jestivih gljiva ima svoje veoma otrovne “dvojnice” koje lako nalaze put do kupaca čak i na pijacama, pošto berbu i prodaju gljiva niko ne kontroliše.
Od 15 ljudi iz najrazličitijih krajeva Srbije koji su morali da budu zbrinuti na VMA, njih čak 12 imalo je trovanje zelenom pupavkom za koju su mislili da je jestiva “jajčara”. Najopasnije od svega, kako objašnjava Dragić Tomić, predsednik valjevskog Gljivarskog društva, što ova gljiva “liči” i na nekoliko vrsta jestivih.
“Umesto jestive zelene zeke, vrlo lako se može ubrati zelena pupavka. Česta, kobna zamena su i divlji šampinjoni i pupavka, koji su isti kada se pogledaju odozgo. Ali, pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada. Mešaju se i jestiva sunčanica koja je paperjasta, dok je njoj slična pupavka čvršća i više glatka. Za razliku od pupavke, sunčanica ima prsten. Rudnjača koja je jestiva, pak, meša se sa ušiljenom otrovnom pupavkom”, priča Tomić.
Troje otrovanih ljudi ovog leta, inače, izjavilo je da su pečurke “mlečnice” kupili na pijaci, a Tomić kaže da ni to nije “nova pojava”.
“Gljive u Srbiji su, naime, zakonom potpuno neregulisano područje, od toga ko može da ih skuplja i ko kontroliše ubrane gljive, do toga ko može da ih prodaje na pijaci. Prodaju gljiva može da spreči samo komunalna inspekcija ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu, dok za berbu gljiva nije nadležna nijedna inspekcija. Neophodno je zato sistemsko uređenje, kao što je, na primer, prodaja sira i kajmaka”, upozorava predsednik Gljivarskog društva.