VALJEVO- Ovogodišnji Svetski dan mentalnog zdravlja obeležen je pod sloganom „Zdravlje na radnom mestu“. Služba psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo tradicionalno je organizovala izložbu radova svojih korisnika, koja će tokom oktobra biti u hodniku Službe dostupna svima da uživaju.
Načelnica Službe psihijatrije Zdravstvenog centra Valjevo, prof. dr Snežana Marjanović, specijalista psihijatrije, navodi da je u borbi za mentalno zdravlje potrebna pomoć i podrška čitave društvene zajednice, počevši od pojedinca, a zatim i škola i psihologa i pedagoga, socijalnih radnika, a psihijatri su tu tek za promene ponašanja koje su za lečenje.
„Najveći broj ljudi koji se javljaju u psihijatrijske ambulante dolaze zbog stresnih životnih situacija. Kada govorimo o zaštiti mentalnog zdravlja moramo govoriti o prevenciji, a šta je prevencije nego jačanje odbrambenih mehanizama. Osnovno je ojačati čoveka. Mi sami kao stručnjaci i pojedinci možemo da rešavamo određena stanja kada dođe do poremećaja i problema, ali je osnovno pitanje kako da ne dođe do problema. Važnost mentalnog zdravlja se ogled ai u tome što utiče na naše telesno zdravlje. Neophodno je da se više čitava društvena zajednica uključi u zaštitu mentalnog zdravlja“, navela je dr Marjanović.
Prof. dr Snežana Marjanović uočava da se posebno u periodu posle kovida, kroz klinički rad susreće sa porastom depresije i anksioznih poremećaja.
„Mesečno se preko 1.200 građana javi u ambulantu i potraži pomoć zbog nekog problema, ali se smatra da je taj broj bar tri puta veći jer se mnogi, posebno mladi ljudi suočeni sa životnim izazovima i dalje zbog straha od stigme javljaju u privatne prakse. Način života, tranzicija, ekonomska loša situacija, nedostatak posla sve to utiče na čitavo stanovništvo i otuda toliki porast depresije i anksioznosti kao bolesti. Uvek ima i bolesti zavisnosti, ali zbog savremnih protokola terapija koje su ponuđene one su pod kontrolom za razliku od pre dvadeset godina kada smo vodili borbu em sa velikim brojem zavisnika em sa javnošću koja o tome nije imala dovoljno znanja. Trenutno smatram da je u ukupnoj populaciji najugroženija populacija mladih i adolescenata. Mnogo ima depresije i anksioznosti, a tu su i fobije, opsesivno kompulsivni poremećaji, generalizovani anksiozni poremećaji. Na sve ove bolesti utiče način i tempo života, a ono što posebno uočavam jeste otuđenje. Veliki broj starih je usamljeno i otuđeno, a imamo veliku populaciju starih lica koje je porodica napustila i oni jednostavno završavaju kod nas potpuno bespomoćni. Pre dve decenije takvih slučajeva je bilo sporadično, dok se danas u doba otuđenja sve više starih odbacuje“, kaže dr Marjanović.