VALJEVO- U virtuelnom svetu sve je dozvoljeno!? Na društvenim mrežama, brojnim aplikacijama olakšan je poslovni i privatni život svakoga od nas. Internet pruža razne korisne mogućnosti, ali u ovom svetu postoje i zamke. Da li je dozvoljeno nasilje?
Nasilje je svaka pojava koja ima za cilj stvarno ili moguće ugrožavanje zdravlja, razvoja ili dostojanstva deteta ili učenika. Ako se nasilje vrši od strane druga, drugarice, koji su istih ili sličnih godina, onda je to vršnjačko nasilje.
Kontinuiran razvoj informaciono – komunikacionih tehnologija, kao i sve veća dostupnost interneta mladima, omogućili su nove vidove učenja, zabave, komuniciranja, a samim tim i nove vrste rizika i nasilja, zbog čega su poslednjih godina pokrenute brojne inicijative kojima se regulišu prava dece i mladih u digitalnom svetu.
Elektronsko nasilje je nasilje preko interneta, mobilnih telefona i drugih elektronskih uređaja za slanje ili ostavljanje teksta, fotografija ili snimaka, sa namerom da se druga osoba povredi ili osramoti na neki način.
Digitalno nasilje može se ispoljiti na različite načine. Najčešći je postavljanje uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video zapisa na tuđe profile, snimanje i distribucija slika, poruka i materijala neprimerenog sadržaja, lažno predstavljanje, kreiranje profila na društvenim mrežama na tuđe ime – takozvani ‘’lažni profil’’, neodzvoljeno saopštavanje lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima i drugo.
‘’Korišćenje interneta svakako ima pozitivan uticaj na celokupni razvoj mladih, ali je činjenica da mladima nedostaju veštine konstruktivnog korišćenja interneta i zaštite od potencijalnih rizika od nasilja koje se vrši putem interneta, a koje može ostaviti ozbiljne emocionalne, psihičke i socijalne posledice. Prvi segment u sprečavanju vršnjačkog, pa tako i digitalnog nasilja je porodica, gde se deca vaspitavaju da poštuju prave vrednosti, a potom tu su i vaspitno obrazovne ustanove, centri za socijalni rad, a policija reaguje prema maloletnicima starosti od 14 do 18 godina, u slučajevima kada postoje elementi krivičnog ili prekršajnog dela’’, kaže Jasmina Pušić, kriminalistički inspektor za sprečavanje i prevenciju maloletničke delikvencije OKP Policijske uprave u Valjevu.
Prema tim maloletnicima, primenjuju se sva policijska ovlašćenja. Kako objašnjava naša sagovornica, po nalogu ili zahtevu javnog tužioca za maloletnike Višeg javnog tužilaštva policijski službenici sa sertifikatima kojima se garantuje da su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i maloletničkog krivičnog prava najpre prikupljaju obaveštenja u svojstvu građanina ili obavljaju saslušanje maloletnika u svojstvu osumnjičenog. Ceo postupak obavezno se sprovodi u prisustvu roditelja ili staratelja, a u slučaju saslušanja i branioca.
‘’Nakon utvrđenih činjenica i okolnosti, policija Višem javnom tužilaštvu dostavlja krivičnu prijavu ili izveštaj i ujedno u pisanoj formi obaveštva Centar za socijalni rad. Dalje aktivnosti policija preduzima po nalogu Višeg javnog tužioca za maloletnike, koji rukovodi predistražnim postupkom. Što se tiče dece koja nisu navršila 14 godina, policija ima ograničena ovlašćenja u pogledu postupanja prema njima, s obzirom na to da oni nisu krivično i prekršajno odgovorni. Za rad sa njima nadležne su službe socijalne zaštite, obrazovanja i vaspitanja i zdravstvene zaštite’’, pojašnjava Jasmina Pušić.
Dodaje, da u slučaju kada se utvrdi da su u događaju sa elementima nasilja učestvovala deca, da će policija nakon intervencije na mestu događaja prikupiti osnovne informacije o događaju i njegovim učesnicima i obavestiti javnog tužioca za maloletnike.
U Višem javno tužilaštvo Valjevo navode da nakon prijema krivične prijave, koja se odnosi na prijavu nasilja na društvenim mrežama nad učenicima, tužilaštvo postupa u smislu čl. 282. st. 1. ZKP – a, odnosno, ukoliko iz same prijave ne može proceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pružaju dovoljno osnova da može odlučiti da li će sprovesti istragu, javni tužilac ima ovlašćenja da sam prikuplja podatke, poziva građane radi dobijanja potrebnih obaveštenja ili pak zahteva od državnih i drugih organa i pravnih lica da mu pruže potrebna obaveštenja.
‘’Nakon što javni tužilac opredeli kvalifikaciju krivičnog dela na koje se prijava odnosi, prikupljanje dokaza se usmerava na bitna obeležja predmetnog krivičnog dela. Nakon prikupljanja svih potrebnih dokaza, tužilaštvo će, u slučaju da postoji neki od razloga predviđenih odredbom člana 284. st. 1., st. 2. i st. 3. ZKP –a, ili pak da prijavljeno lice u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina (Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela I krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica), odbaciti krivičnu prijavu. U u suprotnom slučaju – da ne postoji osnov za odbačaj krivične prijave, javni tužilac će ići u dalji postupak – podnošenjem odgovarajućeg optužnog akta’’, navode u Višem javnom tužilaštvu u Valjevu.
Za predmete u kojima kao učinioci krivičnih dela figuriraju maloletna lica, nadležan je javni tužilac za maloletnike Višeg javnog tužilaštva u Valjevu, koji je, osim pokretanja postupka prema maloletnicima pred nadležnim sudom, ovlašćen da primeni i vaspitni nalog prema maloletnom učiniocu krivičnog dela.
Krivična prijava se podnosi policiji ili javnom tužiocu koji je o tome dužan da sačini zapisnik.
U smislu člana 6. St.1. ZKP –a, javni tužilac je dužan da preuzme krivično gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo ili je određeno lice učinilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
U policiji napominju da je njihova uloga u prevenciji vršnjačkog nasilja veoma bitna. Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u proteklom period realizovalo je projekat pod nazivom ‘’Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo’’ za učenike osnovnih škola, gde je jedna od tema bila prevencija vršnjačkog nasilja u stvarnom i virtuelnom okruženju.
‘’Tokom ovih predavanja policijski službenici su kroz razgovore sa učenicima ukazivali kako da prepoznaju nasilje, kako da se ponašaju da bi ga izbegli i šta da rade ako se neko prema njima ponaša nasilno. U prethodnoj školskoj godini, na području Policijske uprave Valjevo, odnosno u školama u Valjevu, Mionici, Ubu, Lajkovcu i Osečini održano je 146 radionica na ovu temu učenicima od petog do osmog razreda. U okviru ovih radionica đaci su učestvovali u kvizu koji je sadržao 12 pitanja. Možemo reći da je njihovo početno znanje bilo izmežu 62 i 68 odsto, a nakon sprovedene radionice, na završnom kvizu pokazali su zavidno znanje, čak između 80 i 90 odsto’’, kaže Jasmina Pušić, kriminalistički inspektor za sprečavanje i prevenciju maloletničke delikvencije OKP Policijske uprave u Valjevu.
Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: „Detinjstvo bez vršnjačkog nasilja“ koji je finansiran iz budžeta grada Valjeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.