VALJEVO- U virtuelnom svetu sve je dozvoljeno!? Na društvenim mrežama, brojnim aplikacijama olakšan je poslovni i privatni život svakoga od nas. Internet pruža razne korisne mogućnosti, ali u ovom svetu postoje i zamke. Da li je dozvoljeno nasilje?
Vršnjačko nasilje među učenicima predstavlja ozbiljan društveni problem koji ima dugoročne posledice na psihičko, fizičko i socijalno zdravlje dece. Prevencija svih oblika vršnjačkog nasilja treba da bude prioritet ne samo za obrazovne institucije, već i za porodicu, zdravstveni sistem i celu zajednicu. Da bi se uspešno sprečilo vršnjačko nasilje, neophodno je da svi akteri, uključujući roditelje, nastavnike, socijalne radnike, donosioce odluka i zdravstvene radnike, preuzmu aktivnu ulogu u stvaranju bezbednog okruženja za svu decu.
Rezultati ovogodišnjeg istraživanja Krovne organizacije Srbije pokazuju da se prvi put nakon više godina posmatranja različitih oblika nasilja beleži značajan pad broja mladih koji su doživeli fizičko ili verbalno nasilje. Procenat mladih izloženih fizičkom nasilju značajno je opao u odnosu na 2023. godinu – sa 49 na 21 odsto. Manje je i verbalnog nasilja – sa 71 na 50 odsto.
Međutim, ovo istraživanje je potvrdilo da procenti rastu kada je u pitanju digitalno nasilje. Broj mladih koji su bili izloženi ovom obliku nasilja povećan je sa 47 na 50 odsto.
Nikola Savić, master nastavnik Zdravstvene nege i savetnik spoljni saradnik Ministarstva prosvete kaže da roditelji imaju ključnu ulogu u prevenciji vršnjačkog nasilja, te da njihova odgovornost počinje u porodici, gde deca usvajaju osnovne obrasce ponašanja i vrednosti.
Prevencija vršnjačkog nasilja počinje u porodici, ali se ostvaruje kroz zajednički trud roditelja, nastavnika i zdravstvenih radnika, u cilju stvaranja sigurnog okruženja za decu.
“Deca koja iz porodice nose obrazac ponašanja u kome je nasilno ponašanje socijalno prihvatljivo i sama postaju nasilna prema vršnjacima. Iskren razgovor pun razumevanja sa decom o njihovim školskim iskustvima, osećanjima i socijalnim interakcijama omogućava roditeljima da prepoznaju eventualne probleme u ranom stadijumu“, kaže Savić.
Naš sagovornik naglašava, da roditelji treba da budu svesni promena u ponašanju svoje dece, poput povlačenja, izbegavanja škole ili nagle promene raspoloženja, jer to, kako kaže, mogu biti znaci da dete trpi nasilje. Podvlači da je takođe, važno da roditelji budu uključeni u život svoje dece, poznaju njihove prijatelje i održavaju redovnu komunikaciju sa školom, razrednim starešinom ili vaspitačem, kako bi bili informisani o potencijalnim rizicima i izazovima sa kojima se njihova deca suočavaju.
“Nastavnici, koji provode značajan deo vremena sa učenicima, imaju profesionalnu obavezu da prepoznaju i reaguju na znakove vršnjačkog nasilja. Njihova uloga je ključna u stvaranju atmosfere poverenja i sigurnosti u školi. Nastavni kadar treba da bude edukovan da prepozna različite oblike nasilja, uključujući fizičko, verbalno, emocionalno i sajber nasilje, i da na njih pravovremeno i adekvatno reaguje“, smatra Savić i dodaje da je implementacija Protokola za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja od suštinskog značaja za bezbednu školsku klimu.
Kako objašnjava, ovakvi dokumenti obuhvataju jasne procedure za prijavljivanje i rešavanje slučajeva nasilja, kao i edukaciju učenika o značaju međusobnog poštovanja i nenasilne komunikacije.
“Nastavnici treba da ostanu dosledni u primeni svih protokola zaštite i aktivno uključeni u izgradnju školske kulture koja promoviše toleranciju i empatiju među učenicima“, navodi Nikola Savić, master nastavnik Zdravstvene nege.
Važnu ulogu u prepoznavanju i podršci žrtvama vršnjačkog nasilja imaju zdravstveni radnici, kojima stručnost omogućava da identifikuju fizičke i psihičke posledice nasilja, koje često ostaju neprepoznate. Deca koja su izložena nasilju mogu pokazivati simptome poput anksioznosti, depresije, poremećaja sna, gubitka apetita, ali i fizičkih povreda koje se često ponavljaju.
Zdravstveni radnici treba da budu obučeni da prepoznaju ove simptome i da pruže odgovarajuću podršku i savet roditeljima, kako bi se osiguralo da dete dobije potrebnu pomoć. Takođe, zdravstveni radnici imaju ulogu u informisanju roditelja i nastavnika o zdravstvenim posledicama vršnjačkog nasilja i načinima kako se ono može prevenirati.
“Vršnjačko nasilje negativno utiče na sve determinante zdravlja, uključujući psihičko fizičko i socijalno blagostanje. Deca koja su žrtve nasilja često razvijaju nisko samopouzdanje, osećaj inferiornosti i sklona su izolaciji, što može dovesti do ozbiljnih mentalnih poremećaja, poput depresije i anksioznosti. Pored toga, nasilje može negativno uticati na školski uspeh, smanjujući motivaciju za učenje i dovodeći do problema u ponašanju. Zbog toga je važno da se prevencija vršnjačkog nasilja shvati kao pitanje javnog zdravlja, koje zahteva koordinisan pristup svih relevantnih aktera“, kaže Savić.
Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije pokazuje i da kao uzroke nasilja mladi ljudi najčešće prepoznaju, porodične odnose, kao i 2022. godine. Na drugom mestu je pad društvenih vrednosti, a na trećem loša kaznena politika.
“Važno je istaći da roditelji imaju važnu ulogu u prevenciji vršnjačkog nasilja kroz otvorenu komunikaciju sa decom i pažljivo praćenje njihovih socijalnih kontakata, kako sa vršnjacima tako i sa drugim licima. Razgovori sa decom o školi, kako se osećaju u vezi sa svojim prijateljima i šta ih opterećuje, ključni su za pravovremeno prepoznavanje problema. Osluškivanje i uvažavanje dečjih iskustava i osećanja omogućava roditeljima da reaguju na vreme i pruže podršku koja je detetu potrebna. Takođe, važno je da roditelji budu primer nenasilnog ponašanja, jer deca uče iz onoga što vide u svojoj neposrednoj okolini“, podvlači Nikola Savić, master nastavnik Zdravstvene nege i savetnik spoljni saradnik Ministarstva prosvete.
Od velike važnosti je raditi na prevenciji i osnaživanju mladih da ne ćute i ne reaguju na nasilje, uvek je potrebno potražiti pomoć od odrasle osobe u koju dete ima poverenje, to su najčešće roditelji ili prosvetni radnici.
Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: „Detinjstvo bez vršnjačkog nasilja“ koji je finansiran iz budžeta grada Valjeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Jedan komentar na “Vršnjačko nasilje sve prisutnija pojava u društvu”
Kod nas učiteljica,kad smo pošli u 1 razred,odmah je sazvala roditeljski,vanredni bas zbog nasilja u školi. Ima dece koja su mirna i stide se da se jave,ima koja su hiper aktivna. Ima svakojakih. To sve polazi od kuće. Vaspitanje najpre. Pa ostalo sve