VALJEVO – Od šest gradskih, na pet grobalja nema mesta za sahranjivanje, ali na jednom od njih postoji čak nekoliko stotina “ilegalnih“ grobova i to na zemlji koja pripada Vojsci Srbije! Najdrastičniji primer bespravnog sahranjivanja u Valjevu je na vek i po starom groblju u naselju Boričevac, gde je već godinama „napadnuto“ oko 45 ari zemljišta u vlasništvu Vojske, s obzirom da se to groblje graniči sa vojnim poligonom. „Ilegalno“ sahranjivanje je počelo pošto je 50 ari regularnog dela groblja, kojim upravlja JKP „Vidrak“ popunjeno, pa su se pojedini žitelji tog naselja „dosetili“ da na slobodnom prostoru parcele, koja je u vlasništvu Vojske, obeleže humke i sazidaju sokla. Procena je da je na taj način sahranjeno već nekoliko stotina meštana Boričevca.
“To je proces koji traje i dalje i koji je potpuno samoinicijativan od strane meštana. Nas, praktično, obaveštavaju kada je sahrana već obavljena. Nemamo mehanizam to da sprečimo jer se sahrane obavljaju na delu parcele koja uopšte nije u našem vlasništvu. Svakako da bi angažovanje čuvara pomoglo, ali zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru mi već kuburimo sa ljudstvom u grobljanskoj službi gde imamo samo četiri zaposlena za šest grobalja”, kaže direktorka “Vidraka” Slađana Marković.
S obzirom na to da je o svemu obavešteno Ministarstvo odbrane, Vojska je u jednom delu parcele postavila žicu, ali to nije zaustavilo bespravno sahranjivanje. S druge strane, u gradu od skoro 100.000 živih duša, regularno sahranjivanje trenutno je moguće samo na najvećem, Novom groblju, dok su, poput Boričevca, groblja Gradac, Popare, Kličevac i Gorić popunjena.
“Na Novom groblju smo “mirni” u naredne dve godine, čak i sa sadašnjim prosekom od 560 sahrana godišnje, ali već sledeće budžetske godine se mora planirati kupovina novih parcela za širenje groblja. Problem je što ono može da se širi samo na jednu stranu, gde vlasnici zemljišta imaju mogućnost da ar svoje zemlje procenjuju kao da se nalazi u centru grada”, kaže Markovićeva.
Što se seoskih grobalja tiče, sva su neuređena i zarasla u rastinje, njima niko ne gazduje, a sahranjivanje je stihijsko.” Po selima je sve više grobova po njivama, imanjima, dvorištima kuća, a ima ih i pored saobraćajnica. Nema sumnje da se radi o protivzakonitoj praksi, kojoj je teško suprostaviti se. Jer, kada je u pitanje sahranjivanje van propisanog mesta, nadležne su komunalna i sanitarna inspekcija, ali samo po prijavi građana”, objašnjava direktorka “Vidraka”.