VALJEVO- “Pre deset meseci sam došao u Valjevo. Tada mi je sve bilo neobično. Srpski jezik, sneg, mali grad, hrana. Drugačiji sam, crn među belima. Svi su me gledali, smejali se, ali su mi pružili ruku prijateljstva“, ovako o svom dolasku u Valjevu govori osmogodišnji Ahmed čija se porodica, petogodišnji brat Jasin, mama Sulaf i tata Sadr, pre skoro godinu dana iz Sudana doselila u Srbiju. Zbog posla njegovog oca počeli su da žive u Valjevu, a Ahmet je učenik drugog razreda Osnovne škole “Sestre Ilić“.
“U školu sam pošao u aprilu. Bio sam tih, miran kao bubica, nisam znao srpski. Danas dosta toga znam i sve mi je lakše, prilagodio sam se. Naučio da pričam, pišem, čitam, računam, da igram žmurke, jurke, nemiran sam. Hvala drugari! Pomogli ste mi i prihvatili. Boja kože ne znači ništa“, rekao je na srpskom Ahmed na priredbi koja je u njegovoj školi održana povodom Međunarodnog dana tolerancije.
“Dobro smo se snašli u novoj sredini i pronašli nove prijatelje. Lepo su nas svi prihvatili. Srbi su jako druželjubiv narod. Često nas pitaju za boju kože, a to je verovatno zbog toga što smo prva porodica koja je ovde došla iz Sudana. Velika je razlika u životu ljudi ovde i u Sudanu pre svega što se tiče klime, načina oblačenja. Nadam se da ću naućiti više o srpskoj kulturi i tradiciji i još više se zbližiti sa ljudima ovde“, kaže Sulafa, koja je bila obučena u haljinu koju u Sudanu nose udate žene.
Oni su predstavili kulturu i tradiciju zemlje iz koje dolaze, a kroz nekoliko radionica pokazali i načine odevanja, pripreme tradicionalnih jela i napitaka. To su učinili i Vasil, Anisa i Alekseje koji vode poreklo iz Rusije. Vasil je učenik prvog razreda, a njegova mama Marija i tata Rastko upoznali su 2009. u Americi. Nakon godinu dana Marija, inače rodom iz ruskog grada Perm na obroncima Urala, preselila se u grad na Kolubari i postala Valjevka.
“Moj rodni grad je mnogo veći od Valjeva, to je milionski grad. Ali nije bilo problema u prilagđavanju, jer nije se teško navići na lepo. Tamo je zima, nemamo voća, bukvalno samo uspeva krompir. Ovde je dobra klima, lepi su ljudi, nasmejani, gostoljubivi. Svi vole Rusiju i za ovih osam godina ja sam više puta imala priliku da osetim kako se obraduju kad čuju da sam Ruskinja. Lepo mi je. Ne mogu da se žalim i ne planiram da menjam adresu stanovanja“, priča kroz smeh Marija Feduhina.
Direktorka OŠ „Sestre Ilić“ Zorica Lazić kaže da u njihovoj školi uče i deca romske nacionalst, pa u nastavnom program imaju sadržaje koji se odnose na tradiciju, kulturu i običaje svih učenika.
„Zbog učenika koji nam dolaze iz Sudana i Rusije želeli smo da nam njihove porodice prenesu svoja iskustva i upoznaju sa zemljom iz koje dolaze. Prošle godine u školi je realizovan projekat u okviru koga su nastavnici imali obavezu da u nastavni program unesu interkulturalne sadržaje, i na taj način učenicima približe druge kulture, religije, osobe sa posebnim potrebama kako bi se svako u ovoj školi osećao prihvaćenim. Kakvi su rezultati vidi se i danas. Svi zajedno čekaju da se druže, da pokažu i nauče nešto novo“, rekla je direktorka ove valjevske osnovne škole.