VALJEVO- U valjevskoj Modernoj galeriji danas će biti otvorena najveća izložba slika akademika Ljube Popovića, koji je preminuo prošle godine. Oko 50 dela čuvenog slikara, od kojih veći deo nikada nigdenije izlagan, biće predstavljeni ovdašnjoj poblici. Dela slikara koji je radio i stvarao u Parizu stigla su u Valjevu iz različitih delova sveta, iz Francuske, Belgije, Grčke, a među njima ima slika koje su nastale pre dve decenije, kao i slika koje nisu bile dostupne javnosti, jer su se nalazile u domovima Ljubinih prijatelja i poštovaoca. Izložbu će u podne otvoriti novinar i urednik lista „Pečat“ Milorad Vučelić, a posetiocima će biti dostupna naredna dva meseca.
„Ova izložba najveća je ne samo po broju, već pre svega po nemerljivom značaju slika u celokupnom opusu Ljube Popovića. Sakupili smo 49 slika od preko 40 različitih privatnih kolekcionara i kompanija. Veći deo slika nikada nije izlagan u javnosti, a jedan deo nije ni reprodukovan u Ljubinim monografijama. Raspoređene su po segmentima, onako kako su nastajale. Prvi segment posvećen je delima iz sedme i osme decenije prošlog veka, a drugi obuhvata naredne dve decenije. Treća grupa slika nastala je nakon 2000. godine, dok će u biblioteci Moderne galerije biti izloženi manji formati. Moderna galerija nastaviće da radi na ostvarenju Ljubine želje da u Valjevu bude otvoren Muzej fantastike, a kao potencijalni objekti figuriraju stara železnička stanica i Dom vojske“, kaže direktor Moderne galerije u Valjevu Vojislav Jovanović.
Pored izložbe Ljubinih slika, koje do sada nisu bile dostupne široj publici, biće objavljena i monografija posvećena ovom slavnom Valjevcu. U predgovoru kataloga izložbe valjevski književnik Milenko Radović napisao je da je Ljuba slikar izvornoga tajnoga znanja i razmišljanja o slikarstvu.
„Nije voleo da mu se kaže da je dobar slikar, voleo je da mu kažu da je majstor. Bravo, majstore! Ljuba Popović je jedan od onih koji su svetionik. Slikarstvom svojim i životom, monaškim i raskošnim. Što je bio lepi i mudri vitez starinski. Slikajući spoznavao je i sebe, dodirnuo dno postojanja egzistencijalno. Ono u kojem su materija materije i materija duha jedno. Čestica božanska i božja. Što mu je slika i fantastična i realistična, i humorno i paradoksalno, i Mediala, i što mu ovi slavni atributi ne znače ništa“, naveo je Radović.