VALJEVO – Valjevska Sigurna kuća za žrtve porodičnog nasilja ne radi već dve godine, a po svemu sudeći, neće ni proraditi u skorije vreme zbog nedostatka licenci za socijalne radnike i troškova održavanja.
Kada je u junu 2012. godine Valjevo dobilo Sigurnu kuću, a u samom gradu potpisan protokol o saradnji svih relevantnih institucija uključenih u rešavanje i postupanje u slučajevima porodičnog nasilja, Valjevo je prepoznato kao jedan od gradova u Srbiji u kome se problem nasilja rešava.
Sigurna kuća, odnosno stan u vlasništvu lokalne samouprave, opremljena je i u njoj su bile smeštane uglavnom majke sa decom, čija je zaštita od nasilnika na taj način bila neophodna. Od pre dve godine, međutim, Sigurna kuća ne radi.
– Samo tokom 2017. bilo je prijavljeno čak 458 slučajeva nasilja u porodici i to je podatak koji smo zvanično mogli da čujemo na sednici Skupštine grada, dok na podatak o 2018. i dalje čekamo. U pitanju su žene svih starosnih dobi, ali u Valjevu izgleda ništa ne preduzimamo od 2016. godine, kada je zatvoren objekat koji je postojao kao sigurna luka za žrtve nasilja – kaže Milka Erić Vasiljević, odbornica opozicione DS.
Ona podseća da je pre dve godine objašnjenje nadležnih za zatvaranje Sigurne kuće bilo to da lokalni Centar za socijalni rad nema potrebne licence kako bi mogao da nastavi da pruža ovu uslugu. Godinu dana potom, uz problem licenci i manjak zaposlenih socijalnih radnika, kao razlog je navedena i promena zakona po čemu je bilo neophodno da Sigurna kuća u Valjevu ima više od postojećih 35 kvadrata.
S druge strane, predstavnici vlasti odgovaraju da Sigurna kuća nije trajno već „privremeno zatvorena“, ali da njeno ponovno aktiviranje, sem nedostatka licenci za zaposlene, zavisi i od troškova.
– U toku je analiza sa Centrom za socijalni rad da li ima opravdanosti za Sigurnu kuću u odnosu na broj prijavljenih slučajeva nasilja i godišnje troškove rada Sigurne kuće, koji se procenjuju na pet-šest miliona dinara. Inače, nijedna žrtva nasilja u prethodne dve godine nije ostala nezbrinuta što nemamo takav objekat u gradu, sve su smeštane u sigurne kuće u drugim mestima. Naruku nam ide i zakon, jer se sada nasilnik izbacuje iz doma, a ne da je žrtva prinuđena da se skloni u sigurnu kuću – objašnjava Radojica Rstić, predsednik gradskog Saveta za socijalnu politiku.
Blic