VALJEVO – U junu počinje berba prvih plodova maline, a priča vezana za “crveno zlato” se ponavlja iz godine u godinu, a to je da se otkupna cena još ne zna. Iz Saveza poljoprivrednih proivođača zato predlažu da se zarada od izvežene maline deli na pola između proizvođača i hladnjačara, odnosno izvoznika.
“U poslednje tri godine stanje u malinarstvu je katastrofalno, a glavni krivac je niska otkupna cena. Proizvođači ne primenjuju adekvatne agrotehničke mere, jer to ne može finansijski da se izdrži. Mnogi su bili razočarani cenom i zato dosta malinjaka nije adekvatno obrađeno”, kaže Milijan Lazić, potpredsednik Saveza poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije.
Kada je u pitanju otkupna cena, Lazić kaže da se već godinama ponavlja ista priča. Komentarišući formiranje Radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbije kaže da je Vlada Srbije odluku o tome objavila 30. aprila i da se u odluci između ostalog navodi da će radna grupa u roku od 90 dana dostaviti Vladi svoje predloge. Rok od 90 ističe 30. jula, a tada je ističe Lazi, “malina spakovana u hladnjače i nama su ruke vezane”.
“Savez poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije predlaže da se akontna cena maline formira na osnovu proizvođačke cene koju će utvrditi stručnjaci i da se na to doda po 10 posto zarade proizvođača i stimulacije za kvalitet ploda. Tražimo da nadležnom ministarstvu poljoprivrede i Privrednoj komori Srbije svi hladnjačari dostave svoje troškove, da se vidi koliko njih košta prerada i ti prosečni troškovi da se dodaju na akontnu cenu. Na osnovu toga predlog je da konačna isplata za malinu bude jednaka podela dobiti između proizvođača i hladnjačara u odnosu na izvoznu cenu”, predlaže Lazić.