utorak, 21. maja 2024.

Davalaštvo krvi od sada strogo kontrolisano

Objavljeno: 15. januara 2018.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO – U Srbiji krv više neće moći da se daje pojedinačno u bolnici ili grupno na akcijama u firmama i ustanovama da bi se rizik od prenosa hepatitisa ili HIV-a, poput nedavnog slučaja u Vojvodini, smanjio na najmanju moguću meru.

Zakon o transfuzijskoj medicini, čija puna primena počinje od 1. januara 2019, dok se ove godine ustrojava, prilično centralizuje celu oblast transfuzije i davalaštva, ali nadležni tvrde da ne postoji bojazan da bolnice u unutrašnjosti Srbije ostanu bez krvi.

Naime, potpredsednik Crvenog krsta Srbije dr Milutin Mihailović objašnjava za „Blic“ da novi zakon definiše dva nivoa transfuzije. Prvi su ovlašćene službe za transfuziju koje će se baviti uzimanjem i obradom krvi i to će biti zavodi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, te Institut za transfuziju u Beogradu. Drugi nivo su opšte bolnice koje će postati banke krvi za lečenje pacijenata.

– Ovlašćene službe za uzimanje i obradu krvi dobiće najsavremeniju opremu i PSR sistem za testiranje krvi. Jednostavno, reč je o opremi koju je moguće obezbediti za četiri najveća centra, a ne za 47 pojedinačnih bolničkih službi za transfuziju koje prosečno imaju 4.000 jedinica krvi, jer ovde govorimo o obradi i kontroli 250.000 jedinica koliko Srbija ima – kaže dr Mihailović.

Zakon, kako kaže, predviđa da do 1. oktobra svaka bolnica Ministarstvu zdravlja i Institutu za transfuziju u Beogradu dostavi svoje godišnje potrebe u krvnim derivatima, na osnovu čega će se praviti plan rasporeda. PSR testiranje će se raditi isključivo u Institutu i to, kako kaže, obezbeđuje da u svaki grad stigne potrebna količina najbezbednije moguće krvi.

– Ovo nije izmišljen model, transfuzija na ovaj način, sem razvijenog sveta, funkcioniše i u zemljama okruženja kao što su Slovenija, Hrvatska, Makedonija, čak i Republika Srpska. Apsolutno bezbedne krvi nema, a to svedoči i nedavni „fenomen prozora“ i prenos HIV-a putem transfuzije u Vojvodini. Ovaj model, međutim, te rizike smanjuje na najmanju moguću meru – objašnjava dr Mihailović.

Ni u situacijama kada je, kao na primer u slučaju teških saobraćajnih nesreća, krv hitno potrebna, neće biti pozivanja pojedinačnih davalaca.

– Krv uzeta u takvim slučajevima nije odmah spremna, već mora da se obradi i testira, a taj proces traje minimum tri časa. Pre će, na primer, pacijent u Valjevu dobiti sigurnu i spremnu krv iz Instituta u Beogradu. Sem toga, biće uveden i jedinstven informacioni sistem zahvaljujući kome će se tačno znati u kojoj najbližoj banci krvi postoji grupa koja je hitno potrebna na nekom području – kaže dr Milutin Mihailović, koji je i načelnik službe transfuziologije valjevske bolnice.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *