Domaći kozji sir sve traženiji

VALJEVO- Domaći kozji sir, uz surutku, poslednjih godina je sve traženiji proizvodi na tržištu. Da je potražnja veća od same proizvodnje uverili su se i Tomaševići iz Pauna, nadomak Valjeva, koji već nekoliko godina bave preradom kozjeg mleka.

Najpre su se bavili mlečnim govedarstvom, ali pošto kako kažu nije bilo isplativo predavati kravlje mleko, odlučili su da rasprodaju goveda. Umesto njih na imanje su uselili alpske koze i krenuli sa proizvodnjom mleka i sira za sopstvene potrebe, a zatim i za šire tržište.

“Počeli smo sa tri koze, pa smo povećali na sedam, a kada je sin pošao na Muzičku akademiju onda je trebalo i više novca, broj grla je narastao na 14, zatim na 22 i tada sam napustila firmu u kojoj sam radila i posvetila se ovom poslu. Sir sam najpre pravila za nas. Kasnije sam imala i više nego što je nama potrebno, pa se pojavilo nekoliko mušterija i vremenom smo sticali nove kupce“, priča Snežana Tomašević.

Stado se lagano širilo i posle dve decenije broji 51 umatičeno grlo od čega su 42 odrasle koze na muži. Trenutna dnevna proizvodnja mleka je 120 litara. Oko 60 litara svakoga dana Snežana preradi u sir, a ostatak predaju centru za liofilizaciju u Valjevu.

Litar mleka je 90 dinara, kilogram mladog kozjeg sira 500, tvrdog 600 dinara, dok je litar surutke koja je u poslednjih godinu dana jedan od najtraženijih proizvoda 70 dinara. Dnevna proizvodnja sira koji isporučuju kupcima na kućnu adresu kreće se oko 12 kilograma i 40 litara surutke.

“Sadašnja cena sira poklapa troškove i ima zarade. Ovo je trenutno najisplativija proizvodnja. Potražnja za sirom je velika i pošto jedan deo mleka predajemo kupci na sir čekaju po mesec dana. Uglavnom sir prodajemo u Valjevu, Mionici, Beogradu. Uradili smo novu mlekaru i prostorije za preradu, ali nam je najveći problem struja i voda. To nam mnogo otežava rad i često se dešava da nam propadne mleko kada su leti temperature po dva dana do 40 stepeni. Kako da ga sačuvamo? “ pita se naša sagovornica.

Zadovoljni su kvalitetom mleka, jer su koze tokom celog dana na ispaši, a pored toga u obroku imaju seno i koncetrovanu hranu. U proseku koze daju po tri litra mleka, a za plasman nema bojazni, jer za kozjim proizvodima vlada mnogo veća potražnja od trenutne proizvodnje.

“Za ovih 20 godina nismo izgubili ni jednu mušteriju, samo se broj povećavao. Dve godine sam sir prodavala i na pijaci, ali sam imala problem jer mnogi nisu verovali da je u pitanju kozji sir. Pitali su kako ne miriše sir. Da bi tako bilo sve mora da bude čisto od posuđa do grudnjača koje se redovno otkuvavaju. U ovoj proizvodnji na prvom mestu je higijena “, ističe Snežana.