Društvo

Džanarika u danu proizvođaču donese 12.000 dinara

VALJEVO – Malina i šljiva sa prepolovljenim rodom, kupina sa lošom cenom, ali postoji voće koje retko “podbacuje” i ima dobru otkupnu cenu iako, na žalost, kod nas nije mnogo zastupljena u plantažnom gajenju – džanarika.

U našem kraju, džanarika se najviše gaji u selima na području Osečine, na oko 100 hektara. Razlog, kako kažu proizvođači, siguran otkupljivač i stabilna otkupna cena.

“Retke su godine da ne rodi, veoma je otporna na bolesti i štetočine pa ju je lakše gajiti u odnosu na druge kulture, a tražena je u prerađivačkoj industiji. Mogu da se postigu jako dobri prinosi i ukoliko je maksimalan rod, po stablu bude do 100 kilograma. Kvalitet ploda zavisi od rodnosti. Ukoliko dobro rodi, plod je sitniji i obrnuto. Plodovi džanarike su jako slatki i mogu da dostignu veličinu kajsije”, priča Borivoj Jančić iz sela Lopatanj, koji je pre šest godina podigao zasad ovog voća sa 800 stabala.

Rod džanarike, inače, stiže u periodu kada prolazi višnja, a počinje berba maline. Ove godine otkupna cena po kilogramu je 12 dinara, dok se prošle godine kretala između 10 i 11 dinara.

“Cena od 12 dinara po kilogramu je dobra iz razloga što jedan čovek može u toku dana da nakupi jednu tonu džanarika, što je 12.000 dinara. Kod ovog voća nema ni mnogo ulaganja, a dobija se drvo koje može da se eksploatiše narednih 30 godina. Mi trenutno sve količine predajemo za industrijsku preradu. Planiram da za nekih pet godina kada zasad dostigne maksimalnu rodnost pokrenem sopstvenu proizvodnju rakije”, kaže Jančić.

Po rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe, u Srbiji se najviše gaji “krimska žuta” sorta džanarike.

“Otkupljuju je prerađivači jer se koristi kao baza za sokove iz razloga što je neutralnog ukusa i mirisa. Može da se koristi i za proizvodnju rakije kojoj daje neutralnu aromu. Krupna je, laka za berbu, nije kao domaća sitna. Međutim, proizvođači greše u vezi rezidbe jer i džanariku treba orezivati, naročito u prvim godinama, jer je izuzetno rodna vrsta i u tom slučaju može doći do lomljenja grana”, savetuje Sovilj.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *