VALJEVO- Povodom obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata i herojskih i tragičnih događaja vezanih za Valjevsku bolnicu na prostoru Međuopštinskom istorijskom arhivu Valjevo, gde su se za vreme Velikog rata lečini srpski i austrougarski ranjenici, otvorena je izložba “Arius van Tinhoven i holandska medicinska misija“, koju je priredio Međuopštinski arhiv. Autor izložbe istoričar Velibor Vidić je poručio da je “nekada lako činiti dobro u dobrom vremenu, ali u teškim vremenima je to jako teško“.“ Želimo da u Valjevu sačuvamo ime svakog čoveka koji je Srbima činio dobro, pre svega u najtežim vremenima“, rekao je Vidić.
Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Hens van den Dol, na jednoj od zgrada u kojima je u krugu današnjeg Međuopštinskog arhiva bila smeštena Valjevska bolnica, otkrio je spomen – ploču koja je postavljena u znak zahvalnosti holandskoj lekarskoj misiji na čelu sa dr Arijusom van Tinhovenom.
“U protekle tri godine bio u Valjevu šest ili sedam puta, privatno ili poslovno. Uvek se sjajno osećam u vašem gradu, jer volim da se šetam pored reka i uživam u prirodi. Privukla me i Muzička škola ‘Živorad Grbić’ koju izuzetno poštujem, ali više od svega uživam u pričama o prošlosti i ljudima koji su činili velika dela poput Arijusa van Tinhofena, koji je pored Prvog svetskog učestvovao i u balkanskom ratu. On je bio simbol humanosti i učinio nešto što se prepričava i danas, 100 godina kasnije. Jako je važno da se setimo predaka koji su žrtvovali sebe zarad pomoći drugima, a knjiga Jelene Novaković Lopušine upravo to pokazuje“, rekao je holandski ambasador.
Otvarajući izložbu akademik prof. dr Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva podsetio je na doprinos koji su holandske medicinske misije imale na ovim prostorima u vreme Velikog rata, akademik Čolović je naglasio ulogu Ariusa van Tinhovena, koji je zbog svoje humanosti proglašen za počasnog građanina Valjeva.
“Značajan doprinos dao je u lečenju ranjenika i prikupljajući humanitarnu pomoć. Bio je član komisije za utvrđivanje zločina koje su austrougarske trupe počinile nad civilnim stanovništvom u Mačvi. Bio je prvi koji je dokazao da su austrougarske trupe koristile “ dum – dum“ metke, koji su bili zabranjeni.Tinhoven je zaslužan za Srbiju jer je ostavio veliki broj novinskih članaka, zabeleški i izuzetno vrednih fotografija, koje govore o stradanju Srba u Prvom svetskom ratu. Ako bi se, ne daj Bože, desilo da Srbi ikada zaborave, ono što su strane sanitetske pa i holandske misije i Arijus van Tinhoven učinili za naš narod i našu državu, ja mislim da bi mi tada izgubili pravo da se nazivamo hrišćanskim narodom. Ja sam siguran da to ne sme i da se neće dogoditi“, rekao je Čolović.