VALJEVO- U virtuelnom svetu sve je dozvoljeno!? Na društvenim mrežama, brojnim aplikacijama olakšan je poslovni i privatni život svakoga od nas. Internet pruža razne korisne mogućnosti, ali u ovom svetu postoje i zamke. Da li je dozvoljeno nasilje?
Prevencija, razgovor sa deceom i edukacija su najvažniji kada je u pitanju vršnjačko nasilje. Žrtva nekog vida nasilnog ponašanja od strane svog vršnjaka može postati svako dete.
Da bi se zaustavilo vršnjačko nasilje roditelji i nastavnici moraju međusobno da sarađuju. Takođe decu je potrebno naučiti kako da prepoznaju opasnost, na koji način da se zaštite i kome treba da se obrate za pomoć.
“Jako je važno da roditelji razgovaraju sa svojom decom na temu vršnjačkog nasilja i da budu upućeni u to šta se njihovoj deci dešava. Treba da ih pitaju kako je u školi, sa kim se druže, kakvi su drugari prema njima, da li je prisutno zadirkivanje, vređanje, omalovažavanje ili pak fizičko nasilje. Na taj način će steći njihovo poverenje i pomoći im da se lakše nose sa teškoćama, te naći zajedničko rešenje. Bitno je da budu spremni da saslušaju svoju decu, ali i da aktivno sarađuju sa nastavnicima u školi kako bi se problem što pre otklonio, te je ovde ključna saradnja škole i porodice”, kaže Iva Jevtić, master pedagog Savetovališta za mlade Doma zdravlja Valjevo.
Pored pomenutog, akcenat treba da bude na preventivi, odnosno na tome kako sprečiti nasilje, da do istog ne dođe. Naša sagovornica pojašnjava da ključnu ulogu igra edukacija koja podrazumeva svakodnevno održavanje različitih tribina, radionica, prezentacija na temu vršnjačkog nasilja što ne bi podrazumevalo pasivna predavanja, već interaktivni deo, gde bi mladi postavljali pitanja, bili spremni na diskusiju, te se uključivali u igru uloga koja je ključna za razumevanje toga kako se ko oseća (nasilnik, žrtva, nezavisni posmatrač) te bi bilo poželjno isprobati sve tri uloge naizmenično. Na kraju bi svako iskazao svoja osećanja te bi se zajedničkom diskusijom moglo zaključiti kako se ko osećao u datom momentu.
“Ako pak do nasilja dođe, jedini način na koji se može pružiti adekvatna pomoć je razumevanje i reagovanje na prvu kako bi se nasilje što pre sprečilo. Zataškavanje, ćutanje i okretanje glave ne pomaže, te je jako važno da se svi uključe, počevši od učitelja/razrednog/nastavnika ali i drugih vršnjaka, te roditelja žrtve i nasilnika kako bi se problem što pre rešio”, navodi Iva Jevtić.
Deca često ćute i ne govore o lošem iskustvu. Međutim, roditeljima neki znaci mogu da ukažu na to da njihovo dete možda trpi nasilje. Stručnjaci navode da roditelji mogu da odigraju značajnu ulogu i kod dece koja vrše nasilje i kod dece koja trpe nasilje. U oba slučaja, roditelji treba da prate ponašanje deteta, registruju svaku promenu u ponašanju i raspoloženju i proveravaju da li je sve u redu.
Aleksandar Stevanović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže da nema sumnje da je osnovna greška guranje problema pod tepih, što se često radi u cilju izbegavanja sekundarne viktimizacije ili recimo zaštite ugleda škole iz koje su učesnici – akteri sajber nasilja. Naglašava da se nijedan problem nikada nije rešio niti će se rešiti u tišini, te je potrebno je da se razvije osećaj empatije prema žrtvi i da se o problemu govori, naravno uz obzir prema privatnosti žrtve i drugim senzitivnim informacijama.
“Roditelji i škola imaju vaspitnu i obrazovnu ulogu. Na njima je da razviju znanja pre svega o tome kako se ponašati u slučajevima izloženosti sajber nasilju. Tehnologija je društvena realnost doba u kojem živimo, pa je svakako pogrešno decu prinudno odvraćati od same upotrebe internet tehnologija i eventualno posedovanja profila na društvenim mrežama (zavisno od uzrasta) jer se na taj način doprinosi isključenosti iz društvenih tokova i osećaju nepripadnosti što jeste jedan od mogućih povoda da neko postane žrtva sajber nasilja”, napominje Stevanović.
Podvlači da edukacia i rad na tehnološkoj pismenosti moraju da budu intenzivirani i kontinuirani. Stevanović smatra da je vreme da se školski programi, a tu pre svega misli na predmet informatika, intenzivno pozabave i materijom društvenih mreža, dark webom i sl. pored tradicionalnog izučavanja worda, exel- a i drugih programerskih veština, kako bi se deci ukazalo na potencijalne opasnosti, i ukazalo na načine reagovanja.
“Primera radi, šta se sve može desiti ukoliko nekome pošaljete sliku preko društvene mreže, a šta ukoliko po završetku rada ne odaberete opciju log out i slično. Usled karakteristika sajber nasilja, izuzetno je važno nasilnika suočiti sa svim štetnim posledicama koje je proizveo. Konačno, kako bi se delovalo preventivno, potrebno je da organi pravosuđa nadležni za suzbijanje ove vrste kriminaliteta deluju efikasno što je moguće uz stalno praćenje novih trendova i tendencija i kontinuirani rast stručnih resursa i kapaciteta”, smatra Aleksandar Stevanović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.
Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: „Detinjstvo bez vršnjačkog nasilja“ koji je finansiran iz budžeta grada Valjeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.