subota, 20. jula 2024.

Lekari savetuju kako se prilagoditi temperaturnim promenama

Objavljeno: 13. juna 2024.
Facebook
Twitter
LinkedIn
Foto: Dom zdravlja
Foto: Dom zdravlja

VALJEVO- Prvi, nagli temperaturni talas ovog juna doneo je zdravstvene tegobe mnogim sugrađanima, a pogotovo starijim osobama i hroničnim bolesnicima. Osim visoke temperature, koja je išla i do 35 stepeni, vlažnost vazduh je bila visoka pa je utoliko bilo teže podnositi takve vremenske prilike.

Ovih dana uslediće značajan pad temperature, na šta se takođe treba adaptirati, saopšteno je iz valjevskog Doma zdravlja.

Svaki čovek poznaje svoj organizam i treba da se prilagodi promenama vremena, poručuje dr Verica Petrović, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Valjevo, dajući pritom stručne i praktične savete.

„Visoke temperature i prvi toplotni talas na čijem smo kraju, kao i nagle promene temperature, kod svih starosnih struktura, a pogotovo hroničnih bolesnika, dovode do malaksalosti, glavobolja, vrtoglavice, mučnine, pa i povraćanja. Najugroženije grupe su deca, trudnice, stariji i hronični bolesnici: kardiovaskularni, dijabetičari, onkološki.

Dr Verica Petrović, foto: Dom zdravlja Valjevo

Najčešće nam se žale pacijenti sa visokim pritiskom, kojima leti opada nivo pritiska. Zbog toga dolaze da se posavetuju, korigujemo terapiju i slično. Naš savet je uvek da pri velikim vrućinama treba izbegavati udarni talas od 10 do 17 časova. Ako se mora izaći onda obavezno poneti flašicu vode, dovoljno da se rehidrira organizam, nositi kačkete, šešire, naočare za sunce, naneti zaštitnu kremu, nositi svetliju odeću od prirodnih materijala i laganu obuću kako ne bi došlo do preteranog znojenja.

Nakon jakih vrućina, a zatim kiše i velikih isparenja, kao i sniženja temperature, treba biti više u zatvorenom prostoru kako bi se organizam prilagodio, jer krvni sudovi se naglo šire i skupljaju pri tim promenama“, kaže dr Petrović.

Osobe sa nižim pritiskom često se žale na ošamućenost i malaksalost kod vrelih talasa praćenih zaparom.

„Osobe sa niskim pritiskom moraju da unose vodu u velikim količinama, dosta voća i povrća, supice i čorbice sa povrćem, što manje proteina. Dakle, što više namirnica bogatih vodom, da bi rehidrirali organizam. Ko se bavi fizičkim aktivnostima treba da je sprovede u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim časovima, to važi za sve“, navela je dr Petrović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *