sreda, 19. juna 2024.

Loša godina za valjevske malinare

Objavljeno: 31. maja 2024.
Facebook
Twitter
LinkedIn
Loša godina za malinare
Loša godina za malinare

VALJEVO- Valjevski malinari otvorili su ovogodišnju sezonu berbe „crvenog zlata’’ znatno ranije nego prethodnih godina. Prvi plodovi već su u hladnjačama, ali se uveliko mogu naći i na pijačnim tezgama.

Umesto polovinom juna, Ilići iz Osladića, već početkom ove sedmice ubrali su prve ovogodišnje zrele plodove. Među retkima su u ovom valjevskom selu koji se bave proizvodnjom maline sorte vilamet, koju gaje na površini od 60 ari.

“Malinjaci su generalno u jako lošem stanju. Kod nas ima lepe, a i na mesta gde je malo lošija, ali ipak smo zadovoljni. Očekujemo neke četiri tone, ali tek je početak sezone i sve zavisi od vremenskih uslova. Bilo bi tu i više, ali ova godine je podbacila, bila je sušna zima, malina nije usvojila đubrivo na vreme. Plodovi su jako lepi, krupni i prve količine, po ceni od 200 dinara za kilogram, već smo predali u hladnjaču u Osečini. Ja očekujem porast cene, jer je ovo jako malo za maline. Ako bi otkupna cena bila oko 300 dinara ili preko pa da se uklopimo. Ukoliko ne bude bolja cena malini se loše piše. Biće isto kao sa stočnim fondom”, kaže Marija Ilić.

Losa godina za malinare

Jedna od najlošijih malinarskih godina

Po rečima Đorđa Sovilja iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu u odnosu na prošlu godinu, kada su prinosi po hektaru bili ispod proseka i kretali se tri do tri i po tone, ove sezone rod će biti manji za 50 odsto, ako ne i više. Objašnjava da je znatno raniji početak vegetacije, tokom marta i aprila, bio izuzetno sučan bez padavina, te da je i cvetanje krenulo ranije. To je sve zajedno dovelo do slabog porasta rodnih grančica.

“Sve to je uticalo da ovo bude jedna od najlošijih malinarskih godina koju će karakterisati najniži prinosi po jedinici površine. Ima zasada koji su pod sisitemima za navodnjavanje, ali malo je proizvođača koji mogu da se pohvale prinosima iznad proseka. Mi kažemo da su vrhunski prinosi kod nas 10 tona po hektaru, ali nažalost u 70 do 80 posto zasada će rod biti manji od prošlogodišeg. Po mojim nekim prcenama to su neke dve tone po hektaru, što je izuzetno nisko i na granici rentabilnosti što se tiče proizvodnje maline”, kaže Sovlj.

Najlošije stanje, kako kaže, je u zasadima vilameta koji je nešto ranije nego što je uobičajeno počeo da cveta. Poznije sorte, poput glen empl i mikera, na nešto višim nadmorskim visinama, su znatno bolje, jer  imaju malo duže rodne grančice i kod njih se očekuje nešto veći pronos.

D.D.

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *