UB- U Sovljaku, jednom od najpoznatijih ubskih, povrtarskih sela, porodica Damnjanović prokrčila svoj put do izbirljivog tržišta. Proizvodnjom povrća bave se više od pola veka, a glavne u proizvodnji su ženske ruke.
U svet povrtarstva najpre su ušli Slobodan i Milesa Damnjanović, a od 2010. godine uz njihovu pomoć posao preuzeli njihov sin Dušan (45) i njegova supruga Danijela (32), roditelji troje dece Ane, Jane i Nemanje. Proširili su proizvodnju, a svi se slažu da je glavni pokretač i uvek prva na njivi Danijela.
Od ove sezone povrće će proizvoditi na preko dva hektara u čak 76 plastenika, jer je krajem prošle godine Danijela dobila podsticajna sredstva namenjena mladim poljoprivrednicima, za kupovinu 20 plastenika, u okviru konkursa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
“Godišnje proizvedemo i prodamo preko 100 tona povrća, a ove godine biće i više jer smo sa ovih 20 plastenika dostigli maksimum. Specifični smo po raznovrsnoj povrtarskoj proizvodnji jer smo jedini u kraju koji gajimo skoro 15 povrtarskih kultura. U svakom od plastenika tokom godine odgaje se dve do tri vrste povrća“, priča Danijela.
Nemaju radnike i sve sami postižu, jer je cela porodica angažovana. U julu ima najviše posla i skoro da nema odmora, a u jeku sezone se dešava da Danijela i njen muž dan provedu u plasteniku negujući biljke i u berbi, dok noću pakuju plodove za isporuku.
Iako je kaže da je veoma teško bilo dostići ovaj nivo proizvodnje i osvojiti tržište Danijela ističe da je ponosna na povrće koje odgaji, jer su sve postigli svojim radom i zalaganjem.
“Ako ćemo da govorimo pošteno u ovom poslu nema stajanja. Od jutra do mraka smo oko tih biljaka, jedna treba da se veže, negde se postavlja folija, sledeća je stigla na branje … Ovaj način proizvodnje, sa više zastupljenih kultura, donosi veću zaradu nego kada se gaji jedna ili dve“, kaže naša sagovornica.
Problema sa plasmanom robe nema. Već pet godina Damnjanovići imaju uspešnu saradnju sa dva kupca iz Novog Sada kojima isporučuju sve što proizvedu. Za siguran plasman svojih proizvoda izborili su se kvalitetom, a velikim kupcima su interesantni i zbog raznovrsnog asortimana.
“Nije ni meni bilo lako doći do ovoga sada, jer sam i ja ranije morala da nudim proizvode na više mesta. Potrebno je mnogo rada, ulaganja i odgovornosti prema kupcima. Sva roba koju isporučim u jednom pakovanju je ista i na taj način sam sticala mušterije. Od mene kupuju velike firme, koje se bave i uvozom povrća, i uzimaju po nekoliko paleta raznog povrća. Tako da sam ja interesantna jakim kupcima, a slabima nemam računa da ponudim robu. Nemam zaradu i nije mi cilj da nekome prodam 200 kilograma, i uvek nudim najmanje tonu povrća. Ako bi prodavali male količine onda ne bi imali ništa, jer bi na taj način morali robu da dajemo na nekoliko mesta, a ovako veliku količinu ponudimo jednom kupcu“, navodi Danijela Damnjanović.