VALJEVO – U nedelju je na Stavama, podno Medvednika, po dvanesti put održana tradicionalna manifestacija “Dan kupine“, na kojoj su i ove godine proglašeni najbolji kupinari.
Savetodavci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe “Valjevo“ obišli su 14 prijavljenih kupinjaka, pa je Dušku Jevtiću iz Stanine Reke pripala nagrada za najeveći kupinjak na površini od 1,5 hektara. Za najveći rodni potencijal po jedinici površine nagrađen je Stefan Petrović iz Suvodanja, najurđeniji zasad je Jevrema Rakića iz Sitarica, za proizvodnju u otežanim uslovima nagrada je pripala Dejanu Markoviću iz Bobove, dok je za najmlađeg proizvođača proglašen Branko Đurašinović iz Vragočanice. Na dan manifestacije kupininu je izložilo preko 20 proizvođača iz valjevskih i osečanskih sela a najboljima su takođe pripale vredne nagrade.
Moglo se čuti da je kupina ove godine dobro rodila i da se očekuju dobri prinosi u proseku od 12 do 15 tona po hektaru, a da ima i zasada koji su pod sistemom za navodnjavanj gde se očekuje i preko 20 tona. Međutim, cena i ove godine kvari planove kupinarima. U zavisnosti od sorte i da li je u pitanju konvencionalni ili kontrolisani način proizvodnje hladnjačari kilogram plaćaju od 40 do 60 dinara.
“Ova godina što se tiče kvaliteta i roda je izvanredna, ali što se tiče cena je škaklljiva i loša. Sve ispod 80 dinara za kupinu je malo, jer ulaganja su velika, tri godine se čeka da zasad dođe na rod, a nije ga baš ni jednostavno održavati. Zato mislim da bi trebalo povećati cenu jer je mnogo mala“, kaže proizvođač Milovan Stepanović iz Suvodanja, koji kupinu gaji na površini od 80 ari.
Zbog cene, kupinari najavljuju da će kao i prošle godine mnogi krčiti zasade.
Duško Jevtić iz Stanine reke, koji ‘’čačansku bestrnu“ i “tripl kraun“ gaji na površini od 1,5 hektara kaže da prošle godine, iako je kupina bila dobrog kvaliteta, zbog loše cene nije ubrao ni kilogram.
“Prošle godine mnogisu krčili kupinjake, a verovatno će toga biti i ove godine. Možda ću čak i ja, jer zarade i nema. Radnicima plaćam 26 dinara po kilogramu i od toga meni ostaje nekih 14 dinara plus vozim kupinu u hladnjaču, tako da sa ovom cenom ne mogu da pokrijem troškove đubrenja, zaštite a mog rada dok stigne do branja nema nigde“, navodi Jevtić.
Kupina se u valjevskom kraju gaji na oko 1.200 hektara, od toga samo u selima Suvodanje, Stanina Reka, Bobova, Sitarice pod ovim voćem ima oko 100 hektara. Dominira “čačanska bestrna“ koja za 70 do 80 procenata daje veći prinos u odnosu na druge sorte, kao što su “tripl kraun“, “loh nes“, “čačanska rodn“, “ton fri“. I otkupna cena “čačanske bestrne“ je za nekih 10 do 15 dinara viša u odnosu na kvalitetnije sorte i kada se uporedi prinos ona je i dalje najrentabilnija za gajenje.
Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe “Valjevo“ kaže da su kupinjaci trenutno u dobrom stanju i da će ,ukoliko ne bude ekstremnih temperatura, kvalitet ploda ostati dobar.
“Ne bi bilo dobro da se ponove dani kakvi su bili početkom jula sa tropskim vrućinama. Ukoliko do toga dođe u mnogome će se smanjiti prinos i kvalitet. Nadamo se da će i narednih dana temperature tokom dana biti do 28 stepeni Celzijusa, a sveže noći“, navodi Sovilj, savetodavac za voćarstvo.
Pored izložbe kupine i proizvoda od ovog voća, narodne radinosti, na ovogodišnjoj “Kupinijadi“, održan je gastro fest, reli džipova, turnir u malom fudbalu i Seoske olipijske igre.
Organizatori “Kupinijade“ su meštani Stava, uz podršku Turističke organizacije, Privredne komore Kolubarskog i Mačvanskog okruga, Poljoprivredne stručne i savetodavne službe “Valjevo“ uz podršku Grada Valjeva koji je za ovogodišnju manifestaciju izdvojio 200.000 dinara.