VALJEVO – Na valjevskoj “zelenoj“ pijaci, u zavisnosti od kvaliteta i da li se radi o mladom ili tvrdom siru, cena jednog kilograma ovog proizvoda kreće se od 250 do 400 dinara, dok je kilogram kajmaka 700 do 800 dinara. Ipak ovdašnji proizvođači kažu da sa ovom cenom teško da mogu da pokriju troškove proizvodnje, a kamoli da zarade.
Nisu kažu zadovoljni ni prodajom, koja varira tokom godina u zavisnosti od same potražnje jer se prema njihovim rečima sve više građana “beli mrs“ pazari u trgovinskim radnjama.
Proizvođaši ističu da treba puno rada i vremena uložiti u spremanje sira i kajmaka, ali i pomalo ljutito dodaju da je “sir džabe, mušterije nema, ubiše nas veliki marketi. Svi više vole fetu koja je od biljaka nego da jedu zdrav domaći proizvod“.
“Na male količine teško je prodati.Ko ima stalne mušterije tada je bolje, a inače najviše uzimaju šverceri. Po trenutnim cenama nema neke zarade, a predavali smo i mleko a pošto je cena pala na 24 – 25 dinara prinuđeni smo da sirimo, vučemo šerpe pa koliko se isplati. Doneseš na pijac pa koliko prodaš, što ne prodaš vratiš kući pa opet. Mladi sir prodajem po 200 dinara, tvrdi za 300, dok je kilogram kajmaka 600 dinara“, kaže Olga Rasulić iz Žabara koja svakoga dana preradi oko 20 litara mleka, od čega deo proizvedenog sira i kajmaka ostavlja za potrebe sopstvenog domaćinstva , a deo plasira na tržište.
Preko trideset godina sir proizvodi Milena Purić iz Gornje Bukovice koja kaže da je sir najteže proizvesti leti jer ga treba sačuvati od vrućina.
“Mislim da je bolji sir koji se pravi od mleka gde krave pasu na livadama u planinskim krajevima. Što se tiče same prodaje nikad nije ista , nekad prodamo sve na pijaci a nekad i ostane. Cena ne zadovoljava troškove proizvodnje i da bi se moglo zaraditi. Ako prodajemo na kofu, koja je težine od 10 do 20 kilograma, onda je kilogram sira 150 dinara. Da je bar 200 dinara moglo bi nešto i da se zaradi“ kaže naša sagovornica.
Radovan Jovanović iz Leskovica na čijoj farmi je sedam muznih krava navodi da se cene mlečnih proizvoda formiraju u zavisnosti od ponude i potražnje.
“Kajmak ne može da čeka, i kad je ponuda velika cena pada, a kad se traži ne smemo ni da podižemo puno cene jer mušterija te odmah napusti. Ovo je period kada je veća potrožnja sira, a manja je proizvodnja zbog ogromnih vrućina“, kaže Jovanović.
Tačnih podataka, koliko se godišnje sira i kajmaka proizvede u Srbiji nema, ali kod mnogih poljoprivrednika računica govori da je ovo isplativiji posao umesto da mleko isporučuju mlekarama.