VALJEVO – Da je lako proizvesti hranu po principima organske poljoprivrede a daj je taj proizvod teško plasirati na tržište uverio nas je i Valjevac Čedomir Đurđević. Poslom tehnologa za koji se i školovao bavi se već 35 godina a organsku šljivu gaji poslednjih pet. Kada je počinjao “kraljica voća“ bila je na 60 hektara a sada na 30 i “pitanje je kaže da li će održati tu proizvodnju“. Na obroncima Povlena, Medvednika, delom Maljena, Sokolskih planina i Vlašića sazreva šljiva gajena po organski principima uz minimalnu upotrebu pesticida i hemijskih preparata.
“To su pre svega autohtone sorte šljive ‘’dorosavka’’, ‘’crvena ranka’’, ‘’metlaš‘’, ‘’pošarka’’, ‘’požegača’’. U ovoj proizvodnji prinosi u odnosu na konvencionalni način su za oko 30 posto manji. Prinos se po stablu kreće od 15 do 20 kilograma, a u rodnim godinama i do 25 kilograma. Kvalitet ovog roda je lošiji od onog koji je intenzivno štićen hemijskim sredstvima, ali mi to u preradi prevazđemo“, kaže Đurđević i dodaje da se jednim delom radi o sopstvenim zasadima a delom je to ugovrena proizvodnja.
Plave plodove prerđuje u rakiju a od prošle godine od njih spravlja i organski namaz bez šećera i aditiva, sa malo suve materije. Svi proizvodi su dobro ocenjeni od strane potrošača i struke a nagrađeni su medaljama i diplomama, ali to kaže Đurđević nije dovoljno jer teško može da ih plasira na tržište. Na ovogodišnjem četvrtom Međunarodnom festivalu tradicije i prirode “Žestiva“ održanom u Užicu rakija od šljive i travarica nagrađene su zlatnim medaljama, dok se sa 13. Sajma etno hrane i pića u Beogradu Žurđević vratio sa tri diplome za klekovaču i travaricu, organsku rakiju od šljive i voćni namaz od organske šljive.
“ Organski namaz smo proizveli u saradnji sa jednim profesorom sa Tehnoločkog fakulteta u Beogradu. To je proizvod od ćiste šljive. Nije ga problem proizvesti ali je teško naći tržište. Uzorke sam slao i u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje mi ne možemo da prevazđemo“, priča naš sagovornik i dodaje da je 2012. godine ukupna proizvodnja u njegovoj firmi “Eko tehnology“iznosila skoro 50.000 litara, a ove godine je kaže samo održaostatus zasada organske proizvodnje a “nisam preradio ni jedan kilogram organske šljiive, sve je prodato kao konvencionalna. Razlog nije bio u tome što nismo hteli da radimo već što nema tržišta ili smo preskupi u odnosu na uvozne proizvode“.
Prema njegovim rečima u odnosu na zemlje u okruženju ova proizvodnja u Srbiji je znatno skuplja. Kaže da mnogi proizvođači odustaju i počinju da uvoze organske proizvode i dodaje da su u povoljnijem položaju oni koji samo rade primarnu proizvodmju i tu robu prodaju na pijaci.
“Ovaj proizvod skuplji je od onog proizvedenog na konevencionalan način a opet skupljii od organskog iz uvoza. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, jer država izdaje sertifikate. Ja plaćam dvostruko sertifikaciju biljne proizvodnje i preradu. Dolazimo do toga da sam ja po jedinici proizvoda skuplji za 50 evro centi do jednog evra. Ove godine izdaci su malo manji iz razloga što samo plaćam održavanje sistema što je 600 do 700 evra a kada sertifikujem i proizvodnju tada cifra dostiže i 2.500 evra. To je velika stavka. Mi ne možemo da dođemo ni do kupaca jer postoji barijera izmđu mene kao proizvođača iz Valjeva i na primer kupca u Beogradu. Kada me pitaju gde mogu da kupe ove proizvode ja ne znam šta da im kažem jer se prodaju u samo dve radnje. Neće niko da pređe sa jedne na drugu stranu Beograda da kupi jedan proizvod a Valjevo nema tržište za ove proizvode. Sa druge strane mi ne možemo da uđemo u velike trgovinske lance koji su preskupi “, navodi Đurđević.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2017. godine organski proizodi u Kolubarskom okrugu gajeni si na 572 hektara, što je svega četiri odsto od ukupnih površini koje se nalaze pod ovom proizvodnjom u Srbiji.