Ove godine slabiji rod maline

VALJEVO- U Kolubarskom okrugu uveliko traje berba malina, a najviše malinjaka nalazi se u valjevskim i osečanskim selima. Iako plod u mnogim zasadima izgleda zdravo i kvalitetno, ovogodišnji rod je znatno slabiji. Visoke temperature i suša u velikoj meri su uticale na prinos, pa proizvođači i stručnjaci procenjuju da će se iz malinjaka ovog leta izneti upola manje roda nego lane. Cena je u međuvremenu utvrđena, ali mnogima ne znači mnogo – maline jednostavno nema dovoljno.

Na Stavama, jednom od otkupnih centara, kilogram konvencionalne maline trenutno se plaća 400 dinara, dok organska dostiže 500 dinara. Međutim, hladnjačari navode da su količine drastično manje.

“Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, očekujemo znatno manji otkup. Ove godine ćemo, prema procenama, preuzeti i do 50 odsto manje maline nego prošle sezone“, kaže Živan Marković, vlasnik hladnjače na Stavama.

Kilogram maline na valjevskoj zelenoj pijaci trenutno se prodaje za oko 800 dinara, dok u velikim trgovinskim lancima cena prelazi i 2.000 dinara. Takav raskorak između otkupne i krajnje cene izaziva ogorčenje među proizvođačima, koji i pored rasta tržišne vrednosti ostaju bez stvarne koristi – naročito u godinama sa slabim rodom kao što je ova.

Na oko 400 metara nadmorske visine, u selu Lopatnju kod Osečine, sorta „glen“ na imanju Zorana Simanića za sada uspešno odoleva suši. Na 45 ari pod organskom proizvodnjom, pored „glena“, gaje se i „vilamet“ i „fertodi“.

“Sezona je lošija od prošle. Zbog kašnjenja cvetanja, zrenje je počelo kad su temperature već bile visoke. „Vilamet“ i „fertodi“ su sitni, jedino se „glen“ drži kad je u pitanju krupnoća. Prinos će svakako biti manji. Kada sam sadio, cena je bila 200 dinara, a sada, kada je 500 – maline gotovo da nema. Po mojoj proceni, suša će odnijeti više od 70 odsto roda“, kaže Simanić.

Iz dana u dan, bez padavina, stanje na terenu se pogoršava. Milivoje Timotić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Valjevu ističe da su prvi plodovi bili solidnog kvaliteta, ali da sada preovlađuju sitni, oštećeni plodovi koji se teško odvajaju od cvetne lože. Prognoze ne ulivaju nadu – naredne kiše ne očekuju se pre 5. jula.

“Trenutno stanje je veoma loše. Ko nema sistem za navodnjavanje, već je u ozbiljnom problemu. Izdanci su nerazvijeni, plodovi sitni, a ako se suša nastavi i posle berbe, moguća je i potpuna propast zasada. Prošle godine već smo izgubili veliki broj malinjaka, a bojim se da će ova godina biti još teža. Pritom, mnogi posle berbe više ni ne ulaze u zasade, a tada počinju pripreme za narednu sezonu. Maline će biti samo kod onih koji su mogli da zalivaju i redovno održavaju zasade, dok će ostali ostati bez roda – a možda i bez malinjaka’’, upozorava Timotić, savetodavac za voćarstvo.

Valjevo je već odavno izgubilo titulu vodećeg kraja po proizvodnji maline. U mnogim valjevskim selima, gde je “crveno zlato“ nekada sazrevalo u skoro svakom domaćinstvu, sada ga više nema ili se gaji u veoma malom procentu. Na srpskoj malinarskoj mapi nije ni među pet najvećih proizvođača u Srbiji, već na dalekom 12 mestu. Prema podacima popisa poljoprivrede 2022. godine, malina se u Kolubarskom okrugu uzgaja na 1.380 hektara, u selima oko Valjeva na 603 hektara, a na području Osečine ima nešto vise od 700 hektara.

D.D.