region

Poslednji divčibarski čobani

VALJEVO – Domaćinstvo petočlane porodice Maksimović iz sela Mrčići ispod Divčibara, primer je poljoprivredne proizvodnje na tradicionalan način i u skladu sa prirodom, tako da vole da kažu za sebe da su poslednji divčibarski čobani.

Slaviša, njegov otac Milosav, majka Milena, sestra Slavica i najmlađi Andrija od rane zore do mrklog mraka obrađuju zemlju i gaje stoku po principima organske poljoprivrede.

“Ovo je mala proizvodnja,  u planinskom kraju ne možeš da se pouzdaš u neku veliku proizvodnju. Ovde predatora ima sa svih strana, poseješ kukuruz, pšenicu ili zob, tu su odmah jazavci, gavranovi, u goste nam dolaze srne, divlje svinje, šakali. U principu svaštarimo, držimo ovce, živinu, planinske krave. Sve životinje su tokom cele godine na slobodi, krava nema u vezovima, jer nemamo ni savremenu štalu. Neostvarujemo podsticaje ni na ovce, krave, niti živinu. Sve stavaramo svojim trudom i radom”, priča Slaviša Maksimović, koji za sebe voli da kaže je poslednji divčibarski čobanin.

Na divčibarskim pašnjacima pase  preko 130 ovaca sjeničke pramenke, 14 grla planinskog govečeta mešavine buše i simentalca od čega osam muznih krava, a njihovo dvorište prepuno je domaćih kokošaka, gusaka, ćurki, morki…

“Krave su dosta izdržljive i podnose niske temperature i od teleta su vani. Da je to čist simentalac on bi se u ovim uslovima smrzao. Tokom zime daju do šest litara mleka, a leti oko osam, ali je ono jako kvalitetno, i posle muže i ceđenja jedva sa vrelom vodom operemo kante zbog velikog procenta masnoće. To sve zahvaquju}i planinskim livadama koje su prepune kamilice, majčine dušice, kantariona … Litar mleka je 120 dinara, kilogram kajmaka 1.000 dinara, a sir 500, ali i te cene za ovakav vid proizvodnje su vrlo male”,  kaže Maksimović.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *