region

Potražnja za suvom šljivom mala, otkupna cena manja od jednog evra

VALJEVO – Najveći deo od oko 7.000 tona ove godine proizvedene suve šljive u Srbiji i dalje je lagerovan zbog niske otkupne cene, a veća tražnja se očekuje tek u periodu oko Nove godine i Božića. Polovina ovog strateškog poljoprivrednog proizvoda osuši se na području Podgorine, a po podacima Zavoda za statistiku, trećina suve šljive se izveze najvećim kupcima sa područja Turske, Holandije, Nemačke, Češke i Rusije. Izvoz je trenutno, međutim, na “stend baju” jer je otkupna cena niža od jednog evra po kilogramu, čime proizvođači nisu zadovoljni, prenosi Blic.

„Rod je ove godine bio solidan a plod dobrog kvaliteta. Jednu količinu šljivu smo predali u presnom stanju, a u sopstvenoj sušari osušili oko šest tona. Prodali, međutim, nismo jer je otkupna cena 90 evro centi.  Da je evro po kilogramu, bio bih zadovoljan, ali ispod toga je malo. U odnosu na sirov plod ove godine, čak i sa 90 evrocenti po kilogramu bi postojala neka zarada, ali daleko od toga da je stimulativna i isplativa za proizvođača“, priča Lazar Jovanović iz podgorskog sela Tuđin, koji šljivu gaji na četiri hektara i višestruko je nagrađivan na Sajmu srpske nacionalne voćke u Osečini.

Kako objašnjavaju stručnjaci, cena sirove “diktira” cenu i osušene šljive, ali u toj “matematici” je neophodno računa ti da je za dobijanje kilograma suve potrebno oko četiri kilograma svežih plodova, a kada se tome doda utrošak energenata i rad, dolazi se do odnosa 1 na prema 7.

„Ako uzmemo da je 20 dinara kilogram sveže šljive, onda bi suva u prodaji trebala da bude najmanje 140 dinara. Međutim, to je i dalje neisplativo za proizvođače jer je 2017. godine cena svežeg ploda bila 30, pa čak i 45 dinara, zbog čega je suva šljiva bila najmanje 210 dinara. Do kraja ove godine, na osnovu svih tih pariteta, moguće je da dođe do povećanja otkupne cene sušene šljive, ali maksimalno do nekih 1,10 evra po kilogramu“, objašnjava Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Po njegovim rečima, u ovom trenutku ni tražnja za ovim proizvodom nije velika, već će se čekati decembar i period oko Nove godine i Božića.

„Nema neke značajnije najave da će biti veće potražnje za suvom šqivom u narednom periodu. Srbija se ustalila na izvozu od nekih 7.000 tona i mislim da smo u lošijem položaju nego što smo ranije bili. To je jedan od razloga što je kod proizvođača ove godine najmanje intersovanje za podizanjem novih zasada za posledwih 15 godina“, ističe Milinković. Ako Srbija hoće da se vrati na nivo proizvodnje iz 80-tih godina prošlog veka, kako kaže,  “trebalo bi da imamo tri puta više i zasada i kapaciteta za sušenje”.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *