VALJEVO- Slikar i ikonopisac i jedan od heroja petooktobarske revolucije Bogoljub Arsenijević Maki (68) preminuo je danas u valjevskoj bolnici.
Arsenijević je rođen 12. aprila 1955. godine u Valjevu.
Bio je preteča petooktobarske revolucije. Na Petrovdan 1999. godine na valjevskom Gradskom trgu je organizovao “miting protiv Miloševićeve vlasti”. Ubrzo je uhapšen, pretučen i osuđen na tri godine zatvora, ali je uspeo da pobegne iz zatvorske ćelije. Tokom petooktobarske revolucije među prvima je ušao u zgradu tadašnje savezne Skupštine.
Bio je „doživotni predsednik Republike Kolonije“. Arsenijević je ljubav prema umetnosti gajio još od mladosti. Bavio se slikarstvom, vajanjem i umetničkom fotografijom.
Poslednjih 20 godina najviše se bavio ikonopisom crkava i manastira. Arsenijević je 1999. godine proglašen za “Valjevca ličnost godine”.
Emotivni oproštaj od Makija
Od Bogoljuba Arsenijevića Makija emotivnom porukom objavljenom na Fejsbuku oprostio se bivši ministar policije i nekadašnji prvi čovek Valjeva Dušan Mihajlović:
„Znamo se otkad znam za sebe. Bogoljub Arsenijević Maki je uradio živopis i mozaik u crkvi Svetog Stefana na Kneževom polju, mnoge crteže je nacrtao u Nojevoj arki, kako je nazvao Povlen, bio je na svim njegovim vrhovima i znao je svakog Povlenca. Bio je dobar sportista, izvanredni muzičar, pesnik, čovek zlatnih ruku koje su sve mogle da naprave, freskopisac koji je živopisao bezbroj manastira širom Balkana.
Ne samo za mene, bio je i najtalentovaniji mladi slikar, koji je ostavio iza sebe nebrojena vredna dela. Pretvorio je svoju kuću u banatskoj zabiti Neuzine u galeriju gde je spremao izložbu, krunu svog likovnog stvaralaštva.
Takvih kao Maki nema više, ta renesansna sorta izumire. Njega nije interesovalo ništa materijalno, živeo je od šake zrnevlja, u dronjama koje je nosio godina, boraveći na podu ledare u kojoj se nastanio. Njegov nemirni i slobodarski duh doneo mu je mnoge nevolje u životu i višemesečni komu iz koje je čudom ostao živ.
Ali nema čoveka koji mu se obratio a da mu nije pomogao. Biću mnogo siromašniji bez njega, kao i Povlen, Centar Galaksije, svi ljudi dobre volje. Kultura je najveći gubitnik. Ali trag koji je Maki ostavio za sobom je ogroman i neizbrisiv. Ne mogu ga zaboraviti. Verujem da će dobiti mesto koje zaslužuje na Belom Povlenu i u Valjevu. Njegov neutešni prijatelj Dušan Mihajlović“.