Društvo

Šljiva ove godine ide u rakiju, ne očekuje se da će šljivovica poskupeti

VALJEVO – Zbog za trećinu manjih prinosa nego lane i prepolovljene otkupne cene u odnosu na prošlu godinu, najveći deo ovogodišnjeg roda šljive završiće u kacama i lampecima. Za proizvođače je u ovakvim uslovima najisplativije ispeći kvalitetnu šljivovicu koja se može dobro prodati, pogotovo jer se ne očekuje poskupljenje ovog alkoholnog pića.

„Nepovoljne vremenske prilike, hladnoća u vreme cvetanja i znatno manji naleti pčela doprineli su slabijoj oplodnji, pa je rod uprosečen na 7 do 7,5 tona po hektaru. Neke čačanske sorte, kao što su „čačanska lepotica“ i „čačanska rodna“, rodile su dobro, ali je najzastupljenija sorta šljive u Srbiji „stenlej“ podbacio u prinosu“, konstatuje Srđan Stanojlović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe.

S obzirom na takav rod koji je, pri tome, imao duplo nižu otkupnu cenu od prošlogodišnjih 40 dinara, dok je cena „stenleja“ sada pala i ispod 20 dinara, sva je prilika da će ovogodišnja šljiva u najvećem procentu završiti u rakiji.

„Mnogi su odustali od konzumne šljive, sve se svelo na sušare i rakiju. Kvalitet plodova je bio jako dobar do poslednjih kiša koja su zakasnile, a onda bolje da nisu ni pale jer su pokvarile kvalitet“,  kaže proizvođač Goran Simić iz Gornjeg Crniljeva kod Osečine, koji na osam hektara gaji „stenlej“ i „čačansku lepoticu“.

Šljiva, foto: Patak online

Ilustrujući pogoršanje uslova za voćare, on navodi da 100 kilograma KAN đubriva košta koliko i tri ara zemlje u ovom kraju – 100 evra!

„Prošle godine kilogram KAN- bio je 30, a sada je 120 dinara, lane je otkupna cena šljive bila 40, a ove godine je duplo niža. Sa takvom cenom voćari nemaju nikakvu računicu, jer je proizvođačka cena šljive 22 dinara po kilogramu. Zato će većina roda biti prerađena u rakiju, a mala količina će se sušiti“, objašnjava Simić.

Pečenje rakije, inače, počinje već za 10-ak dana, a po najavama proizvođača, ne očekuje se da će domaća šljivovica ove sezone imati višu cenu.

„Godinama je već praksa da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. I ove godine će šljivovice biti dosta, tako da se ne očekuje promena cene ili neko drastičnije poskupljenje. Naša cena je od prošle godine 1.000 dinara litar, prethodno je bila 800, ali smo cenu podigli zbog poskupljenja ambalaže. Tražnje već sada ima, kvalitetna rakija bez obzira da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca. Na žalost, u ovoj našoj branši i dalje je najveći problem odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina što neki i dalje praktikuju“, kaže Miroslav Krstivojević iz Krčmara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice nagrađivane na domaćim i inostranim sajmovima rakije.

Foto: Patak online

Na domaćem tržištu postoji veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni, a razlike u cenama su ogromne. Od rakije koja se na pojedinim pijacama u Srbiji može kupiti i za svega 500 dinara za litar, do domaćih brendova koji se izvoze i koji koštaju više od 100 evra.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *