Društvo

Valjevac i Finkinja se uspešno bave ovčarskom proizvodnjom

VALJEVO- Prva grla romanovske ovce, jedne od najplodnijih i najisplativijih za gajenje, Valjevac Ivan Tadić i njegova supruga Finkinja Mia, nabavili su još 2014. godine. Tada su još živeli u Finskoj, ali su nedugo zatim odlučili da se vrate u grad na Kolubari, gde su se i upoznali, i posvete ovčarskoj proizvodnji. Danas na porodičnoj farmi u Jasenici njihovo stado ima 160 plotkinja.

Mnogima je bilo neobično što su novinarka i informatičar svoja zanimanja zamenili poljoprivredom, ali oni kažu da se nisu pokajali. Akcenat u proizvodnji su stavili na selekciju i odgajanje priplodne jagnjadi.

”Prilično smo zadovoljni. Kada smo došli ovde i počeli nismo znali u kom će to pravcu ići. Zahvalna je rasa za naše prostore, prilično dobra plodnost i uvek ima jedno jagnje ‘viška’ u odnosu na druge rase. Protekla godina je bila prilično problematična za plasman jagnjadi. Dobar deo kvalitetnije ženske jagnjadi prodajemo za priplod, dok muška jagnjad odu kao klanična roba ili ih otkupljivači plasiraju na makedonsko ili crnogorsko tržište”, kaže Ivan Tadić.

Tadići su osnovali Udruženje ”Ovca i vuna”, sarađuju sa Udruženjem poslovnih žena ”Eve” , ali i sa drugim udruženjima žena koje se bave izradom ručnih radova. Ideja im je da kod ljudi podignu svest o značaju vune, koja može da se upotrebljava na mnoge načine, a ne da se baca.

”Ja bih volela da se nešto radi od vune, jer nju je jako teško prodati i niko ne želi da je kupi. Ideja Udruženja ‘Ovca i vuna’ je podizanje svesti kod ljudi da je vuna prirodan, lep, zdrav materijal. Da se nekako obnovi i poboljša taj lanac od šišanja, pranja, preko drndanja, do valjanja, da bi se na taj način ona bolje koristila. Poenta svega i ono što mi želimo da radimo je da se vuna ne baca, jer može da se koristi za nešto lepo. Vuna je rođena da se voli. Čovek ne stvara vunu, ona je poklon od ovce. Zato mi treba to da cenimo”,  ispričala nam je Mia.

”Prošle godine uspeli smo da prodamo vunu, ali je cena bila loša, svega 20 dinara po kilogramu. Problem kod vune romanovskih ovaca je taj, što je negde između crne i bele, te se teško meša i kombinuje sa drugim vunama, uz to ima i karakteristična debela vlakna koja otežavaju rad sa njom”, objašnjava Ivan.

Plan je da uz podršku ovdašnje Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, gradom Valjevom i Ministarstvom poljoprivrede zajednički realizuju projekat, koji podrazumeva nabavku mašina za pranje i preradu vune u poluproizvod.

”Na taj način bi mogli da dobrim delom zadovoljimo potrebe za preradom vune i njeno dovođenje u poluproizvod za dalju upotrebu. Otkup i preradu vune obavljaće udruženje, a planiramo da uspostavimo saradnju sa udruženjima žena koja se bave izradom ručnih radova kako bi napravili proizvode koje možemo da plasiramo i na inostrano tržište”, najavio je Svetislav Marković, direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe ”Valjevo”.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *