Valjevo u vrhu po zagađenosti vazduha u Srbiji

VALJEVO- Najzagađeniji vazduh u Srbiji je u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu, saopštila je Agencija za zaštitu životne sredine. Kao i prethodnih godina suspendovane PM-10 čestice su dominantan faktor aerozagađenja. U nedavno objavljenom izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine o stanju kvaliteta vazduha u našoj zemlji za 2018. godinu je navedeno da je vazduh u Valjevu, Kragujevcu i Kraljevu bio prekomerno zagađen, a među njima prednjači grad na Kolubari.

„Tokom 2018. godine najveća srednja godišnja vrednost PM-10 čestica od 71 mikrograma po metru kubnom izmerena je u Valjevu. Valjevo je prvo i na listi izmerene najveće dnevne koncentracije PM-10 u prošloj godini, koja iznosi 552 mikrograma po kubnom metru, što je 11 puta preko dozvoljene granične vrednosti. Grad na Kolubari prednjači i po broju dana dnevnih graničnih vrednosti – 170 sa prekoračenom dnevnom koncentracijom suspendovanih čestica u vazduhu“, navodedeno je u izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Od svih mesta u Srbiji Valjevo je prvo na neslavnoj listi vezano za merenje benzopirena tokom prošle godine, sa srednjom godišnjom vrednosti ovog polutanta od 5,1 nanograma po kubnom metru.

„Podaci pokazuju  da je godišlja ciljna vrednost od 1 ng/m3 višestruko bila prekoračena. Najveće dnevne vrednosti benzopirena izmerene su u Valjevu. Analiza ukazuje na visoke vrednosti ovog polutanta u Valjevu tokom cele godine, što ovaj grad izdvaja u odnosu na ostale koji su ovom analizom obuhvaćeni“, navodi se u godišnjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine.

Valjevo već godinama ima problem sa aerozagađem, koje je najizraženije u tokom zimskih dana, kada počinje sezona loženja. Nijedna gradska vlast do sada nije uspela da reši ovaj problem. Pojedini građani, pored kojih prolazi toplovod, odbijaju da se priključe na daljinski sistem grejanja, jer računica pokazuje da im je sopstveno grejanje znatno jeftinije. S druge strane, veliki je broj građana koji imaju individualna ložišta i nemaju mogućnost priključenja na toplovod, a koji se greju na ugalj.

Foto: Dragan Krunić (arhiva)