grad

Veći porez na imovinu od sledeće godine

VALJEVO- U narednoj godini biće povećan porez na imovinu u pojedinim zonama, dok će u nekim zonama građani plaćati isto kao i do sada. Za stanove u prve tri zone je povećan porez, a za kuće u trećoj, četvrtoj i petoj zoni. Više će sledeće godine plaćati i oni koji imaju u vlasništvu poslovni prostor, ali i garaže.

Odluku o većim cenama poreza na imovinu su doneli članovi Gradskog veća, a na narednoj sednici o tom predlogu će se izjasniti i odbornici lokalnog parlamenta.

STANOVI

Tržišna cena za stan u prvoj zoni je veća u odnosu na prethodnu godinu za 1,62 odsto, tako da će prilikom utvrđivanja poreza na imovinu za 2022. godinu taj procenat biti povećan do 1,62 odsto  ili u nominalnom iznosu povećanje do 180 dinara na godišnjem nivou. Razlog za povećanje tržišne cene je veliki broj novih stanova u prometu od 01. oktobra 2020. do 30.09.2021. godine, koji se po Zakonu o porez na imovinu moraju uzeti u obzir prilikom utvrđivanja tržišne cene.

U drugoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene za 2,24 odsto u odnosu na prethodnu godinu, tako da će prilikom utvrđivanja poreza na imovinu za 2022. godinu doći do povećanja poreza za 2,24  odsto ili do 220 dinara na godišnjem nivou. U trećoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene u odnosu na prethodnu godinu za 1,91 odsto, tako da prilikom utvrđivanja poreza za 2022. godinu doći do povećanje od 160 dinara na godišnjem nivou.

U četvrtoj i petoj zoni nije bilo prometa nepokretnosti pa će osnovica za porez na imovinu biti kao i prethodne godine, odnosno od 2013. godine porez je ostao isti. Kako je obrazloženo, do povećanja tržišne cene došlo je zbog toga razloga što su u prometu uglavnom nove nepokretnosti u sve tri zone oporezivanja.

KUĆE

Kod kuća u prvoj zoni nije bilo prometa nepokretnosti pa će porez biti isti kao i 2021. godine, odnosno porez se nije menjao od 2017. godine. Kod kuća u drugoj zoni nije bilo najmanje tri prometa nepokretnosti, tako da porez ostaje isti kao i 2021. godine. Kod kuća u trećoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene za 1,93 odsto u odnosu na prethodnu godinu tako da će iznos poreza biti veći za 1,93 odsto, odnosno 120 dinara na godišnjem nivou, u zavisnosti od stope amortizacije.

Kod kuća u četvrtoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene za jedan odsto, tako da će prilikom utvrđivanja poreza za 2022. godinu porez biti veći za maksimalno 32 dinara. Kod kuća u petoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene nepokretnosti za 1,16 odsto, ali će prilikom utvrđivanja poreza na imovinu za 2022. godinu taj procenat biti veći od 1,16 do 1,21 odsto, odnosno maksimalno 30 dinara na godišnjem nivou u zavisnosti od stope amortizacije.

POSLOVNI PROSTOR

Kod poslovnog prostora kod fizičkih lica u prvoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene nepokretnosti za 3,46 odsto, tako da će se taj procenat prilikom utvrđivanja poreza na imovinu kretati do povećanja od 3,46 odsto ili u nominalnom iznosu do 500 dinara na godišnjem nivou. Kod pravnih lica će doći do povećanja poreza za 3,46 odsto.

Kod poslovnog prostora kod fizičkih lica u drugoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene nepokretnosti za 2,39 odsto, ali će se taj procenat prilikom utvrđivanja poreza na imovinu kretati od 2,39 do 3,71 odsto, u zavisnosti od stope amortizacije ili maksimalno povećanje od 190 dinara do povećanja od oko 440 dinara na godišnjem nivou u zavisnosti od stope amortizacije. Kod pravnih lica će doći do povećanja poreza za 2,39 odsto.

U trećoj zoni nije bilo najmanje tri prometa nepokretnosti. Porez ostaje isti kao i 2021. godine. Kod poslovnog prostora kod pravnih lica doći će do povećanja poreza za 9,66 odsto, ali u nominalnom iznosu za poslovni prostor od 50 kvadratnih metara to povećanje će biti do 526 dinara na godišnjem nivou. U 2020. godini je prvi put bilo prometa nepokretnosti u drugoj i trećoj zoni, tako da je od 2016. godine prvi put utvrđena prosečna cena za 2021. godinu. U prometu su uglavnom bile nove nepokretnosti. U 2021. godini nije bilo prometa nepokretnosti.

U  četvrtoj i petoj zoni nije bilo prometa nepokretnosti. Kod fizičkih lica se u ovom slučaju primenjuje poreska osnovica iz prethodne godine pa će porez biti isti kao i 2021. godine. Kod pravnih lica kada nije bilo prometa nepokretnosti, primenjuje se koeficijent 0,60 za treću zonu, a  0,40 za četvrtu i petu zonu na tržišnu cenu iz najopremljenije zone za 2021. godinu, a to je 119.025,00 dinara. Tako da će prilikom utvrđivanja poreza za 2022. godinu kod pravnih lica doći do povećanja poreza do 1,04 odsto ili do 100 dinara na godišnjem nivou. Do povećanja je došlo jer kod pravnih lica nema umanjenja po osnovu amortizacije.

Kod pravnih lica kod skladišnih i proizvodnih pogona se primenjuje knjigovodstvena vrednost, tako da na utvrđivanje poreza za takve vrste objekata Odluka o tržišnim cenama nepokretnosti nema uticaja.

GARAŽE

Kod garaža je došlo do povećanja tržišne vrednosti nepokretnosti u prvoj zoni za 1,25 odsto. U  drugoj, trećoj, četvrtoj i petoj zoni nije bilo najmanje tri prometa nepokretnosti pa porez ostaje isti.

 GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE

Kod građevinskog zemljišta u prvoj zoni nije bilo prometa nepokretnosti pa se primenjuje ista osnovica kao i prethodne godine, a u drugoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene nepokretnosti za 1,73 odsto ili za 26 dinara po kvadratnom metru. Razlog za povećanje je najvećim delom promet na Divčibarama koji pripadaju drugoj zoni. U trećoj je došlo do povećanja tržišne cene za 0,84 odsto ili za 10 dinara po kvadratnom metru. U četvrtoj i petoj zoni nije bilo najmanje tri prometa nepokretnosti pa porez ostaje isti.

 POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE

Kod poljoprivrednog zemljišta nije bilo prometa nepokretnosti u prve tri zone, pa se primenjuje osnovica iz prethodne godine. U četvrtoj i petoj zoni je utvrđena ista tržišna cena kao i 2021. godine.

ŠUMSKO ZEMLJIŠTE

Kod šumskog zemljišta u drugoj zoni je došlo do povećanja tržišne cene nepokretnosti za 7,39 odsto ili za 39 dinara po kvadratnom metru. Razlog povećanja je što je promet uglavnom bio na Divčibarama koje pripadaju drugoj zoni za oporezivanje. U prvoj, trećoj i četvrtoj zoni nismo imali najmanje tri prometa nepokretnosti tako da će se primeniti osnovica iz prethodne godine. U petoj zoni je utvrđena ista tržišna cena kao i prethodnih godina.

DRUGO ZEMLJIŠTE

Od 2019. je oporezivo i drugo zemljište. Ako nije utvrđena prosečna cena drugog zemljišta u zoni, zato što u zoni i graničnim zonama nije bilo najmanje tri prometa uz naknadu drugog zemljišta, a utvrđena je cena poljoprivrednog zemljišta u toj zoni, vrednost drugog zemljišta (osim eksploatacionih polja) koja čini osnovicu poreza na imovinu za poresku godinu utvrđuje se primenom prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u toj zoni umanjene za 40 odsto.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *