MIONICA- Posle više decenija u Virovcima se ponovo okreće vodenički kamen! Pokreće ga reka Toplica, na kojoj su davnih godina, samo u ovom mioničkom selu, žito mlele četiri vodenice.
Krajem prošle godine po kamenu Jankovića vodenice počelo je da skakuće čeketalo i protresa žito iz koša u žrvanj. Jankovića vodenica potočara, kažu meštani, stara je više od jednog i po veka, a pretpostavlja se da su je sagradile porodice koje su se među prvima doselile u ovo selo.
U godinama kada je sve manje bilo žita, ona je zapuštena i prepuštena zubu vremena. Za protekle tri decenije meštani su je dva puta delimično obnavljali, tek toliko da se ne bi urušila, da bi kompletnu rekonstrukciju i vraćenje u funkciju brane i jaza finansirala opština Mionica.
Unutrašnjost vodenice je preuređena, sve što je dotrajalo je zamenjeno novim, samo su ostala dva postojeća kamena i vodenica sada melje.
“Od nas meštana niko nije tražio novac, sve je urađeno zahvaljujući novcu koji je dala opština. Nekada je vodenica imala preko 40 poredovnika, porodice Janković i Jerinić, koje su imale svoj deo. Neko je imao više, neko manje da melje, u zavisnosti od broja članova domaćinstva. Sada svi iz našeg, ali i okolnih sela melju u vodenici. Svako može da donese pšenicu ili kukuruz i da samelje. Niko ne traži ni dinara da se plati”, kaže meštanin sela Virovac Rajko Stepanović.
Meštani su prezadovoljni, jer kako kažu, dobili su ponovo mlin koji ne zagađuje životnu sredinu i mesto gde se ponovo sastaju, druže i donose važne odluke za selo i svakog od njih pojedinačno.
“Puno nam znači što je vodenica renovirana i što radi. Lepo je to videti. Treba ovde i da se okupljamo. Nekada je pored vodenice bilo kupalište, gde je dolazio ceo Virovac i okolina. Ljudi su se družili. Ovako je bilo zapušteno, maltene da se preturi. Sada imamo lep objekat, ali će nam i koristiti”, kaže Stepanović.
Podsećajući da je u Srbiji nekada bilo preko 7.000 vodenica, agroekonomista Radiša Panić, kaže da ih je danas sve manje, a kao glavni razlog za njihovo propadanje navodi masovno napuštanje sela nakon Drugog svetskog rata, kao i uvođenje savremenog načina života na selu, kao što je kupovina hleba, te ljudima vodenično brašno više nije bilo potrebno.
“Vodenice će u budućnosti imati sve veći komercijalni značaj, sve više se traži ekološki zdrava hrana, a poseban značaj imaju za opstanak i oporavak sela. Mnogi iz urbanih sredina dolaze da uživaju pored reka, u prelepom ambijentu gde se uglavnom sve vodenice i nalaze. Mnoga deca iz gradova nikada nisu videla lakomice, vodenički točak koji pokreće kamen za mlevenje, a posebno da čuju priče i stara verovanja da deca kada se napiju vode iznad čeketala pre progovore”, kaže Panić, savetodavac u Poljoprivrednoj i savetodavnoj stručnoj službi “Valjevo”.
D.D.