četvrtak, 9. februara 2023.

Vršnjačko nasilje u VI školi?

Objavljeno: 26. januara 2017. (23:40)
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- „ Moje dete godinu i po dana trpi vršnjačka nasilje, a niko od nadležnih ništa nije preduzeo! Kada je sinoć došao kući sa modricom na licu, rekao mu je da više ne može da trpi torturu, jer svaki dan dolazi sa nekom novom modricom. Ja sam nemoćna, ne znam šta više da radim i od koga da tražim pomoć“, priča u potresnoj ispovesti za portal Patak online Snežana Tošić, majka desetogodišnjeg F.T., koji je učenik trećeg razreda OŠ „Milovan Glišić“ u Valjevu.

„Kap koja je prelila čašu“ dogodila se sinoć, kada se dete iz škole vratilo sa modricama i oderotinama po licu.

„Na putu od škole do kuće jedan od trojice dečaka, koji već duže vreme maltretiraju moje dete, ga je ledenicom udario u glavu. Dete je kući došlo uplakano i reklo mi je: Mama ja ne mogu više, molim te nauči me da se i ja bijem, jer ovo maltretiranje više ne mogu da izdržim. Dete sam odmah odvela u Urgentni centar, gde su mi sanirane povrede. O celom slučaju je obaveštena i valjevska policija. Da zlo bude veće, otac dečaka koji je udario mog sina je prosvetni radnik“, priča majka desetogodišnjeg dečaka.

Snežana tvrdi da je nasilje nad njenim silom počelo još u oktobru 2015. godine. Od tada, kako tvrdi, njen sin, skoro svakodnevno, kući dolazi sa modricama.

„Trojica dečaka iz razreda ga konstantno maltretiraju. Dete je svo izubijano. Od pre neki dan ima modricu na ruci, od prošle nedelje na nozi i skoro da nema dana da ne bude udaren. Ta deca su ga udarala u učionici, školskom dvorištu, kao i na putu od škole ka kući. Ja više ne znam šta da radim i kome da se obratim. Molila sam njegovu učiteljicu da pomogne, bila sam i kod direktorke škole. Jedino sam dobila obećanje da se to više neće ponoviti, međutim, moje dete i dalje kući dolazi sa masnicama. Posle ledenice koju je dobio u glavu, pitam se šta je sledeće“, priča očajna majka.

   

Nije bilo vršnjačkog nasilja

S druge strane, direktorka OŠ „Milovan Glišić“ Nataša Badovinac kaže da vršnjačkog nasilja nije bilo da su su tvrdnje majke dečaka neistinite. „Nema govora o tome da je dete dobijalo batine u školi ili školskom dvorištu. Ja sam za ovaj slučaj saznala iz medija. Koliko znam, dečak je zadobio povrede prilikom grudvanja, ali to se desilo van školskog objekta. Majka dečaka je prošle godine dolazila kod mene na razgovor, ali nema ni govora o tome da su ga fizički zlostavljali dečaci iz razreda“,  tvrdi direktorka škole.

U valjevskom Centru za socijalni rad tvrde da nisu upoznati sa ovim slučajem vršnjačkog nasilja.

 

9 thoughts on “Vršnjačko nasilje u VI školi?

  1. Niko nije upoznat,dok se dete ne ubije ili ga ubiju,a onda niko ne može da veruje.Ne sme da ga bije ni ledenicom,ni kamenom,a ako se desi slučajno,to moze samo jednom i normalno je da se izvini detetu i obećaju da se više neće ponoviti deca su ,igra ih zanese,boze moj,desavaju se povrede,ali svaki dan da dokazi modro i da traži DA NAUCI DA SE BIJE,e tu bi se već zapitala.Majko,ja da sam na tvom mestu,ja bih sa potvrdom o povredama otišla u SUP prijavila i podnela tužbu protiv roditelja,nemoj više čekati!!!!

    34

    2
  2. Kako bre tu direktorku nije sramota? Odmah prijave protiv svih, a dete prebaciti u drugu školu. Jer kad se pokrenu prijave, ti mali monstrumi sto ga maltretiraju ce verovatno biti još gori.

    24

    1
  3. Kod nas u školi se dešavalo sledeće kao gurne te drugarica , i odmah se kao nasmeši i kaže izvini i onda se njih 6 izređa se istim osmehom i postupcima. Posle se to formuliše kao da je bilo izvinjenje i da to nije strašno. Da ne pominjem guranje niz stepenice, s leđa , bez obzira što im kažeš nemoj, a jednom dečku je devojčica skočila na leđa oborila ga i udario je glavom u radijator i dobio potres mozga a ona ukor i eto rešeno,. Samo li namirišu da neko ne ume ili neće da se brani , navale kao zveri na nemoćnu životinju ili mladunče u krdu. Razlika je što oni love radi hrane a ovi iz razloga iživljavanja i samozadovoljstva koje proističe iz re radnje. Sad kad pročitam ne mogu da verujem da sam pisala o detinjstvu i osnovnoj školi. Život tek počinje , šta će biti kasnije…

    6

    0
  4. Moje su dete tako maltretirali prosle skolske godime, lupali mu glavom o radijator, gazili ga po grudima i stomaku u svlacionici, bacali mu stvari, tukli… isla sam u skolu kod razredne, psihologa, pedagoga… Mali zlostavljaci su imali smanjene ocene iz vladanja, ukore razrednog staresine i direktora, ali za svaku kaznenu meru moje dete je platilo. U aprilu sam, preko skolskog policajca, podnela prijavu u SUP. Razredna me je iznenadila, jer kad sam joj rekla da ovog momenta idem podneti prijavu, rekla je: „Da, molim Vas podnesite je, ja vise nista ne mogu da uradim!“ Prijava je podneta, dva dana kasnije smo pozvani na razgovor na odeljenje maloletnicke delinkvencije, U medjuvremenu jedan od malih zlostavljaca preti meni na ulici (deca su bila peti razred). Razredna i pedagog su maksimalno saradjivali sa SUP om i socijalnim, a gospodin psiholog je sve vreme tvrdio da tu nema elemenata nasilja, da su to decje carke i slicne budalastine. SUP je na razgovor zvao i roditelje decaka, podneta je krivicna prijava po sluzbenoj duznosti. Maltretiranje je prestalo, ali sam ja moje dete ipak sklonila, prebacila ga u drugu skolu. Dragi roditelji, nastavnici NE MOGU da zastite vasu decu. Morate vi preduzeti nesto. Od srca hvala bivsoj razrednoj mog deteta, psihologa sram da bude. Sram neka je sve koji poricu da nasilje postoji. Ipak, vi morate da preduzmete nesto. Sklonite dete. Podnesite prijave, ne bojte se. Ne cekajte da se desi tragedija. Naucili smo iz primera malog pok. Alekse. Ucinite nesto smesta,ne sledece nedelje, ne sledeceg meseca, ne sledece skolske godine. Danas, sad.

    16

    0
  5. Opste poznata stvar da se u skolama, pogotovo u ovoj koju pohadja pomenuto dete, stvaraju tkz. klanovi i da se biraju deca koja ce biti predmet fizickog i psihickog maltretiranja. Dok se u skolama vodi borba oko prepisivanja putem mobilnog telefona i to se svrstava u kriminalne radnje, otvara se citava istaga. Ne opravdavam koriscenje mob.tel u te svrhe, ali mi nije jasno zbog cega se ozbiljnije stvari koje imaju vece posledice od prepiske zadataka sa mob.tel. ignorisu i shvataju tako olako, sve do trenutka dok ne dodje do nekog tragicnog dogadjaja. Onda ce se svi naprasno probuditi….

    19

    0
  6. Ljudi najkrivlji su roditelji zlostavljanog deteta. Kad vidite da u ovoj truloj drzavi zakoni za takve ne postoje nemojte uzalud trositi vreme setajuci od jednog do drugog dok vase dete i dalje maltretiraju vec odmah preuzmite stvari u svoje ruke i te male nasilnike dobro naplavite da ce to pamtiti do kraja zivota i stvar resena. Kad nisu u stanju njihovi roditelji da ih nauce osnovnoj kulturi i ponasanju onda to moraju raditi roditelji cija su deca zrtve ovih umno poremecenih.

    3

    0
  7. Umesto da preduzme mere direktorka kaze da nista nije bilo! Cudna stvar! Vi ste na funkciji i vama je sve jedno?! Treba da radite efikasno, a ne nadjete se uvredjenom! Takvi direktori mogu jos da se naljte na maltretiranu decu i njihove roditele, jer su sami krivi da takve stvari desavaju se po skolama, a ne direktori.

    0

    0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *