VALJEVO- Proslavajući Dan škole i 37. rođendan, Visoka poslovna škola strukovnih studija predstavila je projekat “Predlog za nacrt strategije razvoja Brankovine kao turističke mikrodestinacije”, koji je urađen u saranji sa Narodnim muzejom Valjevo.
Reč je o istraživačkom i planskom dokumentu, koji za cilj ima, kako reče dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja, da Brankovina, koja poseduje veliki turistički potencijal ali izvan njega i “ništa drugo konkretno što bi posetioce zadržalo duže”, bude jedna od atrakcija valjevskog kraja koja će, između ostalog, biti i primer održivog turizma.
“U okviru muzejskih prostora u Brankovini se godišnje registruje više od 30.000 posetilaca, a po slobodnoj proceni Brankovinu u celini godišnje poseti 50.000 posetilaca. Međutim, reč je prevashodno o školskim ekskurzijama tokom četiri meseca godišnje, dakle đacima koji tu borave u proseku jedan sat, obilazeći sadržaje istorijskog kompleksa. Veću posetu, duži boravak, drugačiju strukturu posetilaca, i produžetak sezone onemogućava potpuni nedostatak turističke suprastrukture i infrastrukture koja bi posetiocima pružila neophodne uslove za ugodniji boravak, a istovremeno i privukla dodatne turiste. Ako se ovakvo stanje dodatno oduži postoji mogućnost zasićenja posetilaca i smanjenja posete, a time i do odumiranje ovakvih aktivnosti u Brankovini”, ukazuje Krivošejev.
S druge strane, sa izgradnjom neophodne infrastrukture i suprastrukture postoji mogućnost razvoja Brankovine u aktivno izletište, a potom njeno prerastanje u turističku mikrodestinaciju sa odlikama održivog turizma. Upravo zato, smatrajući da je prvi bitan korak za dalji razvoj Brankovine izrada i usvajanje strateškog plana, Narodni muzej Valjevo i VIPOS pripremili su “Predlog za nacrt strategije razvoja Brankovine kao turističke mikrodestinacije”.
“Upoređujući je sa sličnim destinacijama kao što su Tršić, Drvengrad i Đavolja varoš, evidentirali smo da su prednosti Brankovine njen kulturno-istorijski značaj, povezanost sa istorijskim ličnostima i događajima, autentičnost sadržaja, pristupačnost, poznatost i posećenost. S druge strane, nedostaci su porpuno odsustvo suprastrukture i infrastrukture neophodne za ugodnost posetilaca, njihov duži boravak i privlačenje novih posetilaca. Doskorašnja prepreka za izgradnju neophodne infrastrukture i suprastrukture ogledala se kroz zabranu bilo kakve gradnje unutar zaštićenog jezgra. Posle više decenija, regulacioni plan koji dozvoljava gradnju usvojen je 2015. godine, čime su faktički od ove godine stvoreni novi uslovi za razvoj”, kaže profesorka dr Biljana Rabasović.
Kako je na prezentaciji objasnila predavač VIPOS-a Ivana Mijailović, budući razvoj Brankovine mora biti zasnovan na dve razvojne faze.
“Prva faza bi bio razvoj Brankovine kao aktivnog izletišta, dok bi druga faza bi bila dalja nadogradnja, od razvijenog izletišta do održive mikrodestinacije sa smeštajnim kapacitetima. Za to, kao prva faza, neophodna je izgradnju infrastrukture i izgradnju primarne suprastrukture, od kvalitetnog snabdevanja vodom, strujom i rasvetom kompleksa, do rekonstrukcije lokalnih puteva, uređenje mesta za razonodu, najmanje jednog prodajnog prostora i etno-restorana”, rekla je Ivana Mijailović.
Na kraju prezentacije, direktor VIPOS-a dr Mlađen Vićentić je “Predlog za nacrt strategije razvoja Brankovine kao turističke mikrodestinacije” uručio predstavniku Grada Draganu Jeremiću, zameniku gradonačelnika, Ljubomiru Paviću, odborniku Skupštine iz Brankovine i predstavnicima brankovinske crkve.