VALJEVO- Generalni direktor Srbijagasa i poslanik SPS u Skupštini Srbije Dušan Bajatović izjavio je danas da je završen deo gasovoda od Beograda do Valjeva i naveo da očekuje da će najkasnije do marta sledeće godine Krušik i Toplana koji su, kako je rekao, najveći zagađivaći vazduha u Valjevu, moći da se priključe na gas.
Bajatović je na sednici Skupštine Srbije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o zaštiti vazduha, rekao da se gradi potpuno nova kotlarnica i da u to investiraju i Krušik i Srbijagas.
„Čak ćemo raditi unutar fabrike i veštačku atmosferu, da bi dolazilo do manje incidenata. Očekujem da najkasnije do kraja marta sledeće godine, verovatno i ranije, Krušik dobije mogućnost, kao i toplana, da se priključe na gas“, rekao je Bajatović.
Kada je reč o gasifikaciji Valjeva, Bajatović je rekao da je ugovor potpisan, da je rok za završetak tri godine i da “brže ne može“.
“Nije samo Valjevo, nego i sva naseljena mesta, i Divčibare, tako da ne može brže od tri godine da se izgradi i da se sve to završi. Ali građani Valjeva mogu da računaju da će najduže za tri godine moći da se eliminiše veliki broj individualnih ložišta, koji su pored Krušika najveći zagađivači u Valjevu“, rekao je Bajatović.
On je rekao da je završeno 70 odsto planirane gasifikcije Srbije, da su Beograd i Vojvodina potpuno gasifikovani, kao i da je u poslednjih deset godina urađeno 19.000 kilometara gasovodne mreže, bez Turskog toka.
“Sad imamo uslove dole i ispod Niša, trenutno se radi i Leskovac, i Valjevo će se raditi, a sve to se uglavnom radi iz tekuće likvidnosti Srbijagasa i to prosto ne može brže. Što se tiče Novog Pazara, ako se dogovorimo sa rukovodstvom opštine, nadam se da ćemo one najvažnije potrošače – bolnice, toplane uraditi u nekom tehničkom održavanju Srbija gasa, a za gasifikaciju Novog Pazara, koja je vrlo komplikovana i vrlo skupa, u ovom momentu nemamo dovoljno novca“, rekao je Bajatović.
Poslanik Jedinstvene Srbije Nenad Filipović kazao je da Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata naglasivši da je čist vazduh temelj zdravog života i da ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja građana.
On je kazao da je intenzivna urbanizacija i migracije stanovništva dovode do sve veće gustine gradnje u gradovima i da zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradu.
“Druga stvar je gustina saobraćaja, povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila, tako da to sve dodatno pojačava zagađenje vazduha“, rekao je Filipović.
Dodao je da se u pojedinim delovima gradova u zimskom periodu za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpad što dramatično utiče na kvalitet vazduha, a kao faktor zagađenja naveo je i klimatske promene.
On je rekao da su zbog toga potrebni akti poput predloženog Zakona o zaštiti vazduha jer, kako je istakao, predviđaju sistemske mere na nivou države i na nivou lokalnih samouprava.
Filipović je rekao da neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama, kao i energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha.
Izvor: Tanjug