VALJEVO – Valjevski Zavod za javno zdravlje podatke o aerozagađenju dostavlja gradskim vlastima, ali na zvaničnom gradskom sajtu ti podaci nisu transparentno objavljeni, na primer na naslovnoj strani ili među glavnim vestima. O eventualnom upozorenju građana kako da se ponašaju i zaštite, kada je nivo aerozagađenja u „crvenom“, odnosno više od 10 puta iznad dozvoljenih graničnih vrednostik, što se u Valjevu dešavalo ubedljivo najviše od svih srpskih gradova prethodne zime, nema ni reči!
Poseban problem, kada je o Valjevu reč, jeste da Zavod za javno zdravlje, koji meri prisustvo čađi, sumpor i azot dioksida u vazduhu, ne meri vrednosti PM-10 suspendovanih čestica, po kojima je vazduh nad gradom na Kolubari među najzagađenijima u Evropi, još od marta 2018. godine. Zbog toga, Valjevci su prinuđeni da se oslone na podatke koje na svom sajtu redovno objavljuje Agencija za zaštitu životne sredine ili, što solidan broj njih čini, na aplikaciju za mobilni telefon AirVisual.
Inače, zakonska obaveza svake lokalne samouprave jeste da maksimalno transparentno objavljuje podatke o aerozagađenju.
Na to su ukazali i u NVO “Fractal”, koja je obavila obimno istraživanje na temu dostupnosti i kvaliteta informacija o aerozagađenju, koje je nedavno objvaljeno u Beogradu. Autorke analize Lidija Kesar i Ana Ranković posebno skreću pažnju da je izveštavanje javnosti prilično zanemareno u legislative jer, kako su navele, ne postoje zadati rokovi koji se odnose na informisanje javnosti, kao u situacijama prekoračenja, tako i u dinamici objavljivanja lokalnih izveštaja, njihovom izgledu i sadržaju.
“Nedopustivo je da se dramatično velika prekoračenja dnevno dozvoljene granice PM-10 čestica od 50 mikrograma u većini srpskih gradova ni u jednom pravnom aktu ne definiše kao opasno po zdravlje ljudi o čemu se javnost obaveštava. Isto tako je nedopustivo da ne postoji zakonski urađena procedura ili protokol postupanja nadležnih organa nakon dostizanja 35-og dana godišnjeg prekoračenja dozvoljenih PM-10 koncentracija, odnosno šta se dešava 36-og dana. U situacijama gde se zbog ovakvih prekoračenja u zemljama u okruženju uvode hitne vanredne mere zaštite stanovništva od izloćenosti, u Srbiji se pasivnim izgvovorom da ne postoji zakonski osnov za reagovanje, pa se obični ljudi, trudnice, starija populacija, osetljive grupe i deca, prepuštaju sebi, svesni opasnosti kojoj su izloženi ili ne”, istakla je Lidija Kesar.
Patak online/Blic