VALJEVO – U gotovo svakom selu u valjevskom kraju može se naći neka stara sorta šljive, a pored zasada starih i po nekoliko decenija, podižu se i novi zasnovani na ovim autohtonim sortama, poput šljive “požegače” ili “crvene ranke”, od koje se dobija najkvalitetnija rakija.
Od autohtonih sorti jabuka, geje se “petrovače”, “kolačare”, “budimka” i “krstovača”, te kruške “lubeničarka”, “arapka” ili “karamanka”.
“Ono što smo mi zaboravili, sve manje gajimo i za nekoliko godina može doći do izumiranja pojedinih sorti, za mnoge ljude iz inostranstva kada dođu u Srbiju one su otkriće. Autohotne sorte voćki interesantne su za oplemenjivačke programe širom sveta. Tako je genotip kruške karamanke jedan od glavnih koji se koristi u Američkim institutima kao početni genetski materijal za dobijanje otpornih hibrida i sorti na bakterioznu plamenjaču, dok jabuka budimka ima genetsku osobinu koja omogućava samozarastanje ploda ukoliko dođe do njegovog oštećenja”, kaže Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva.
U odnosu na komercijalne sorte, mala je zastupljenost autohtonih domaćih sorti u gajenju iz više razloga, među kojima su pre svega tehnologija gajenja i tržište. Mali je i broj zasada u kojima su isključivo zastupljene stare sorte.
Plodovi autohtonih sorti voća se dobro čuvaju, a u prodaji postižu veću cenu od klasičnih sorti. U velikim trgovinskim marketima teško se mogu naći, dok na pijacama širom Srbije njihova cena je za 50 do 60 odsto viša u odnosu na klasične sorte.