VALJEVO- Služba dermatovenerologije valjevske bolnice i ove godine se aktivno uključila u Euromelanom program, tako što su obavljeni besplatni dermoskopski pregledi. Oko 70 ljudi je iskoristilo mogućnost da se pregleda,a dolazili su i iz drugih gradova, najčešće Šapca, Lazarevca pa i Beograda. Pregled dermoskopija se može besplatno obaviti tokom čitave godine uz overenu zdravstvenu knjižicu i uput.
Dr Mirjana Gvozdenović, specijalista dermatovenerologije podsetila je šta je zapravo melanom. Maligni melanoma je maligni tumor melanocita koji u poslednje četiri decenije beleži izuzetan porast obolelih. Prema podacima za poslednje tri godine u našem kraju bilo je 2014. novoobolelih 14, 2015. čak 25, a u protekloj godini 18 obolelih od melanoma. U borbi protiv melanoma podjednako je značajna i primarna i sekundarna zaštita i mere prevenije koje one podrazumevaju.
Maligni melanoma je najmaligniji tumor kože i može da nastane na mladežu a takođe i kao potpuno nova promena na koži. Ono što je značajno je dostupnost ovog carcinoma pregledu jer i pacijent i lekar brzo i lako ga uočavaju i uspostavlja se primarna dijagnoza koja je značajna jer se tako sprečavaju udaljene metastaze. Karakteristika melanoma je da malignom alteracijom maligna ćelija dolazi do autohtonosti tumora. Metastaze koje daje su najpre u koži i potkožnom tkivu, zatim regionalnim limfnim žlezdama i na kraju su to udaljene metastaze na plućima, kostima, nervnom sistemu. Borba protiv metastaza je ozbiljna i ona zahteva i hirurški tretman i radio terapiju – navela je dr Gvozdenović dodajući das u najznačajniji faktori za nastanak endogeni i egzogeni.
Fototip kože 1 i 2 predstavlja rizik za oboljevanje kao i spoljašnji uticaji u vidu preteranog izlaganja suncu, naročito posledice opekotina nastalih sunčanjem. U sekundarnu prevenciju spada skrining kože gde se kliničkim pregledom i dermoskopijom odlučuje šta dalje sa promenom na koži.
Maligni melanoma može da nastane na mestu do tada nepromenjenog mladeža. Smatra se da jedna trećina od svih malignih melanoma nastaje od mladeža. Naročito su opasni atipični mladeži i to ako njihov broj prelazi 100 na koži. Podatak je da na nekoliko hiljada običnih mladeža dolazi jedan melanom, a da na 100 atipičnih mladeža dođe jedan melanom. Opekotine od sunca su jako opasne i preterano sunčanje u dečijem dobu bez zaštitnih faktora predstavljaju veliki faktor rizika. Melanom se javlja na glavi i vratu kao najotkrivenijim delovima tela, ali i na neotkrivenim zbog kumulativnog dejstva sunčanja. Najčešće se javlja u period od 40 do 50 godine života – rekla je dr Gvozdenović, dodajući da je ogroman značaj stalno ukazivanje na uticaj UV zračenja na nastajanje melanoma.
Dr Gvozdenović je dala i smernice o pravilima izlaganja sunčevim zracima i pravilnom korišćenju krema sa zaštitnim faktorom koje su obavezne. Što se tiče upotrebe solarijuma, stav je jasan da je u pojedinim razvijenim zemljama upotreba solarijuma zabranjena. Podatak je da i jedan odlazak u solarijum kod osoba ispod 18 godina nosi rizik za oboljevanje od melanoma povećan čak 41%. Dr Gvozdenović je potvrdila da po najnovijim istraživanjima zračenje iz solarijuma spada u karcinogene prve grupe.