četvrtak, 18. jula 2024.

Budućnost kupine u preradi

Objavljeno: 12. novembra 2020.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO – Sa površinom od oko 1.000 hektara, na koliko se u  valjevskom kraju gaji kupina, ovaj deo Srbije je trenutno jedan  od vodećih proizvodnih područja u državi. Najviše ovog bobičastog voća sazreva u selima podno Medvednika, a koliko će ono zauzimati oranica pre svega zavisi od cene.

Kada je u pitanju cena, kupina je biljka koja ima cikluse u proizvodnji od čega zavisi i na kojim površinama će je proizvođači gajiti, kaže Jovan Milinković iz Poljoprivedne savetodavne i stručne službe “Valjevo”.

“Jako je zanimljivo, da sve što se proizvede uglavnom se otkupi i sve se proda. Pitanje je samo po kojoj ceni će biti otkupljeno,  kao ove godine po 50 dinara, možda 30 kao što je to bilo lane ili će naredne godine kilogram možda biti 120 dinara. To je pitanje na koje struka jednostavno nema odgovor, to je čisto tržište, gde otkupljivači i hladnjačari kažu da je to stvar ponude i potražnje. Možda neko vešto koristi situaciju da može da je plati 50 umesto 80 ili 90 dinara, jer bi sa tom cenom proizvođači bili jako zadovoljni. Tada ne bi nikakav problem bio da u naredne dve godine dupliramo površine”, navodi Milinković.

U Evropi se kupina mnogo ne proizvodi i Srbija je jedna od dominantnih zemalja, sa godišnjom proizvodnjom od 30.000 do 40.000 tona, ali bi prema Milinkovićevim rečima trebalo da samo malo povedemo računa i da se zna neka minimalna otkupna cena. Slabo je, kaže i interesovanje za preradu, jer je otkupljivačima i hladnjačarima jednostavnije da plod predaju kao poluproizvod, ono što valja prebere se za konfituru, a ostalo se prodaje kao sirovina koju u drugoj državi prerade u finalni proizvod.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *