Društvo

“Čedina” šljivovica najbolja u Srbiji

VALJEVO-Najbolja  srpska prepečenica od šljive potekla je iz Rađevog Sela nadomak Valjeva! Za to je zaslužan Valjevac Čedomir Đurđević, tehnolog sa višegodišnjim iskustvom u proizvodwi i preradi šljive.

Na ocenjivanju kvaliteta voćnih rakija, šljivovica iz Valjeva, po oceni sedmočlane stručne komisije, imala je najbolju boju, bistrinu, tipičnost, miris i ukus.

Inače, pred iskusnim poznavaocima alkoholnih pića našlo se 47 uzoraka voćnih rakija, u dve kategorije – šljjive prepečenice i ostale voćne rakije, iz 27 registrovanih destilerija čiji se proizvodi mogu naći i u prodaji.

“Smatram da je veliki uspeh uzastopno ponoviti ovakav rezultat i imati šampionsku šljivovicu u Srbiji. To je i potvrda da se u Valjevu gaji šljiva vrhunskog kvaliteta, posebno što su ocenjivani  uzorci koji su uzeti direktno iz prodaje. Ovde je nekad šljiva bila osnovni proizvod, a ovo govori da Valjevo treba da bude što je nekad bilo, centar za svežu i suvu šljivu, rakiju, pekmez, džem od šljive”, kaže Čedomir Đurđević, koji se isključivo bavi proizvodnjom šljivovice.

„Čedina’’ prepečenica, koja je drugu godinu za redom ponela titulu najboqe srpske rakije, proizvodi se na tradicionalan način, po već oprobanoj receptuiri, od organskih plavih plodova.

Đurđević kaže da ako nemamo vrhunski kvalitet šljive ne možemo dobiti ni kvalitetnu rakiju.  Za to je neophodno iskustvo, znanje, strpljenje i dobra sirovina, koja sazreva na oko 12 hektara u porodičnim voćnjacima u Valjevu, ali kod kooperanata u Komiriću, Ostružnju, Beloj Crkvi.

“Iza ove rakije stoji generacijsko iskustvo. Učio sam od oca i dede kako su oni radili. Sada je to unapređeno, tu je oprema koja daje veće mogućnosti, tehnolog sam po struci, 40 godina radim ovaj posao i tu su rezultati.  Najbitnije je da voćnjak ne forsiramo veštački, da ga ne zalivamo, ne stavljamo pod mrežu pošto ga tako zaklanjamo od sunca.

Već osmu godina kako gajim šljivu u sertifikovanoj organskoj proizvodwi, a imam i stado ovaca jer bez stočarstva nema ozbiljnog voćarstva”, objašnjava ovaj proizvođač rakije sa dugodišnjim iskustvom, inače osma generacija u porodici koja peče rakiju.

U zavisnosti od količine ubranih plodova, u destileriji u Rađevom Selu, godišnje se proizvode od 3.000 do 5.000 litara rakije.

Piše: Dejan Davidović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *