utorak, 28. maja 2024.

Četiri veka živopisa manastira Pustinja

Objavljeno: 25. oktobra 2022.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- U manastiru Pustinja, jednom od bisera valjevskog kraja, je obeleženo 400 godina živopisa. Zaklonjen od očiju putnika namernika, okružen padinama Orlovače i Belom stenom, u netaknutoj prirodi kanjona reke Jablanice, smešten je manastir Pustinja.

Iako su prohujali vekovi, od kako su u proleće 1622. godine Svetogorski zografi Jovan i Nikola oslikali zidove pustinjske bogomolje, lepota ovog jedinstvenog i jedinog u potpunosti očuvanog živopisa iz postvizantijskog perioda u zapadnoj Srbiji, još ne bledi!

Grčki majstori su tada unutrašnjost crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice, zapadnu fasadu i nišu na severnoj fasadi oslikali za veom kratko vreme.

Na svečanoj akademiji povodom 400 godina živopisa manastira Pustinja profesor i dipolamata dr Darko Tanasković, koji je Pustinju posetio prvi put 1994. godine pred odlazak na mesto ambasadora u Turskoj, je rekao da ovaj manastir predstavlja spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Darko Tanasković, foto: Valjevska eparhija

“U ovom manastiru život je stalno pulsirao, a on ceo, zajedno sa ovim visokim borovima stremi ka nebu. Ima u ovoj crkvi jedan stepenik između starog i novog dela crkve. Pogledajte taj stepenik, kako je on uglačan vekovima,  kako je čvrst i kako nas on danas vodi i usmerava naše korake. Mi moramo biti poput tog kamena, biti svesni svoje prošlosti, ali sa druge strane uvek spremni da podnesemo teret sadašnjosti”, rekao je Tanasković.

Vladika valjevski Isihije je poručio da je manastir Pustinja besceni duhovni biser, obgrljen padinama Orlovače i Bele Stene, posebno vredan za monahe, jer pruža mogućnost tihovanja daleko od galame sveta.

“U godini jubileja živopisa manastira Pustinja, kao duhovni otac svih u bogom čuvanoj Eparhiji valjevskoj, iskreno se radujem i blagodarim Gospodu na daru proslavljanja ovog jubileja, moleći Presvetu Bogorodicu i sve svete ugodnike da nas iz godine u godinu svojim molitvama sabiraju na ovom svetome mestu i da ovo duhovno i kulturno blago čuvamo i unapređujemo i predamo dolazećim generacijama, da podsećamo na korene i osvetlimo put i sebi i od nas izniklima, imajući pred sobom našu Pustinju kao podsetnik i svetionik”, kazao je vladika Isihije.

Vladika Isihije (u sredini), foto: Valjevska eparhija

Freskopis manastirske crkve jedinstven je po tome, što je urađen u veoma kratkom periodu, od 15. marta do 25. juna 1622. godine. Dvojica majstora, Nikola i Jovan, su za 102 dana, odnosno ako se izuzmu neradni dani, dani Svetle uskršnje nedelje i nekoliko velikih praznika, za svega sedamdesetak dana oslikali 370 kvadrata živopisa i u proseku su radili pet kvadrata na dan.

Među brojnim freskama, posebnu pažnju likovnih umetnika, istoričara umetnosti i vernog naroda, privlači freska Svetog Jovana Krstitelja, poznata i po nazivu ”Sveti Jovan Krilati”. Odlikuju je tačne proporcije, izuzetan kolorit, lakoća i prozračnost, a po lepoti je upoređuju je sa mileševskim Belim Anđelom.

Freska Svetog Jovana Krstitelja, foto: Valjevska eparhija

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *