grad

Gradsko veće o “Vidraku”, “Toplani”, Domu zdravlja…

VALJEVO – Gradsko veće održalo je 31. sednicu na kojoj je razmatrano 13 tačaka dnevnog reda. Na sednici Gradskog veća koja je održana 14. jula utvrđen je predlog rešenja o davanju saglasnosti na izmene i dopune programa poslovanja JKP „Vidrak“ Valjevo za 2017. godinu. Ovom izmenom programa ukupni prihodi su smanjeni sa planiranih 280.077.272,00 dinara, za 291.565,00 dinara na iznos 279.785.707,00 dinara. Ovom izmenom su smanjeni planirani prihodi od čišćenja ulica za 18.000.000,00 dinara ili za 51%, jer je smanjen iznos koji je opredeljen za ove namene prvim rebalansom budžeta grada Valjeva.
Stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, prihod ostvaren od naplate parkiranja nije više prihod lokalne samouprave, već predstavlja prihod javnog komunalnog preduzeća, koje obavlja tu komunalnu delatnost. Stoga su prihodi od naplate parkinga povećani za 30% sa planiranih 33.333.333,00 dinara bez PDV-a na iznos po rebalansu od 43.333.334,00 dinara. Ostali prihodi su sa planiranih 5.800.000,00 dinara povećani za 79% na iznos po rebalansu od 10.372.071,00 dinara. U ovim prihodima su sadržani i prihodi od Nacionalne službe za zapošljavanje po osnovu četiri vrste radova, u iznosu od 4.572.071,00 dinara i odnose se na sanaciju divljih deponija, čišćenje i održavanje javnih površina, parkova i trgova, rečnih i putnih pojaseva.
Član Veća Borisav Radojičić je konstatovao da se gradske ulice ne peru dovoljno i zatražio program pranja ulica za godinu dana, ali i postavio pitanje vezano za smanjenje obima sredstava, odnosno da li će se isto smanjenje odraziti i na obim rada? Odgovor na ovo pitanje dala je delom vd direktora Slađana Marković naglasivši da neće doći do smanjenja obima posla, ali i zatražila od Gradskog veća mogućnost dodatnih sredstava drugim rebalansom u septembru mesecu. „ Mi u ovom trenutku ne znamo koliki će biti priliv od naplate parkiranja, to će se tek videti. Ukoliko bude bilo potrebe i mogućnosti mi bismo mogli sredstva da opredelimo rebalansom“, rekao je gradonačelnik Slobodan Gvozdenović. Direktorka Marković je članove Veća informisala da još uvek nije osposobljena pumpa na reci Gradac pa se cisterne pune pijaćom vodom te i podsetila da će i za ovaj obim posla biti neophodna sredstva. Od direktora ovog preduzeća zatražen je i plan pranja ulica na godišnjem nivou koji mora biti dostavljen za narednu sednicu Veća.
U okviru rasprave u ovoj tački dnevnog reda zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić je rekao da uzimanje pijaće vode za pranje ulica nije u redu. „ Imate četiri reke i punite cisterne pijaćom vodom. Ja sam zatražio i pregled zaposlenih u svim javnim preduzećima i koliko vidim Vidrak ima nekih petnaestak radnika manje nego pre. Činjenica je da mora biti napravljena nova sistematizacija i JKP Vidrak i svih drugih javnih preduzeća. Predlog je da uradi i objedinjena naplata i jedna ozbiljna analiza kojom će se videti šta to donose ta javna preduzeća i da se pod hitno oslobodimo viška radnika. Imamo zdrava preduzeća i dobro je što konsolidovano posluju, ali je bitno unapređenje. Vi ste dobili pare i Vidrak je u funkciji grada. Da li su dobijena sredstva od parkinga ili nečeg drugog nije bitno,“ rekao je zamenik Jeremić dodajući da se parkinzi moraju urediti.
Po njegovom mišljenju Vidrak mora odmah uraditi analizu koliko ima administartivnih radnika. „ Molim Vas da razmislimo o objedinjenoj naplati , šta time dobijaju građani? U Vidraku su zarade niske i bolje da imamo manji broj zaposlenih, a veće zarade nego da ih ima previše sa minimalnim zaradama. Pogotovo ako su tu viškovi kadrovi administrativne prirode i ne rade ništa. Vidrak ima veoma mali broj ljudi koji zaista radi na delatnostima za koje je preduzeće i osnovano, a mnogo administarcije“, rekao je Jeremić. Gradonačelnik Gvozdenović pojasnio je članovima Veća da jako mali broj ljudi želi da radi na poslovima čišćenja i pranja ulica.
Ukupni rashodi su smanjeni sa 279.872.102,00 dinara za 193.929,00 dinara i iznose 279.678.173,00 dinara. Ovom izmenom programa smanjeni su troškovi rezervnih delova, goriva i maziva i troškovi sudskih i ostalih taksi. Na osnovu pokazatelja finansijskog plana, planiran je neto dobitak od 92.000,00 dinara.
RAZMATRANjE IZVEŠTAJA O RADU JKP „VIDRAK“ VALjEVO ZA 2016. GODINU
2. Razmatran je izveštaj o radu JKP „Vidrak“ Valjevo za 2016. godinu. Nenaplaćena potraživanja od građana i privrede su iznosila 83.845.083,00dinara. U ukupnom iznosu nenaplaćenih potraživanja građani učestvuju sa 74%, a privreda sa 26%. Na osnovu prenetih potraživanja i ukupno fakturisane vrednosti sa jedne strane i naplaćenih potraživanja u 2016. godini sa druge strane, može se zaključiti da je stepen naplate iznosio 76,23%.
Ukupne obaveze su iznosile 27.748.000,00 dinara, planirane investicione aktivnosti su iznosile 12.873.935,00 dinara, ukupni prihodi od 280.472.000,00, a rashodi 269.873.000,00 dinara. Preduzeće nije kreditno zaduženo i na kraju 2016. godine je ostvarilo pozitivan finansijski rezultat i iskazalo neto dobit u iznosu od 10.067.760,33 dinara.
Na sve izveštaje javnih preduzeća, član Veća Borisav Radojičić izneo je primedbu na zaključak Nadzornih odbora. „Sve se svodi na jednu rečenicu, da se izveštaj usvaja. Nigde nisam našao da je Nadzorni odbor izvršio jednu analizu kako se radilo, šta treba poboljšati, šta se predlaže? I ja tu onda ne vidim nijednu drugu funkciju NO sem one zakonske“, rekao je Radojičić. Sa ovim stavom saglasio se i gradonačelnik Slobodan Gvozdenović koji je zatražio da se Nadzornim odborima dostavi zahtev da u pisanoj formi dostave svoja mišljenja Gradskom veću. „ Potpuno ste u pravu jer se ovde radi o plaćenim NO i ovaj zaključak mora biti obavezujući za njih“, rekao je Gvozdenović.
UTVRĐIVANjE PREDLOGA REŠENjA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O RASPODELI DOBITI JKP „VIDRAK “ VALjEVO ZA 2016. GODINU
3. Utvrđen je predlog rešenja za davanje saglasnosti na odluku o raspodeli dobiti JKP „Vidrak“ za 2016. godinu. Na osnovu odluke Nadzornog odbora JKP „Vidrak“ neto dobit za 2016. godini, koja iznosi 10.067.760,33 dinara, raspodeljena je Osnivaču 503.388,02, za primanja zaposlenih po osnovu učešća u dobiti 6.040.656,20 dinara i za nabavku osnovnih sredstava 3.523.716,12 dinara.
U okviru rasprave o ovoj tački dnevnog reda Biorisav Radojičić je zatražio da bude usvojen predlog da se ubuduće 30% dobiti svakog javnog preduzeća vrati u budžet grada. Za narednu sednicu Veća stim u vezi biće pripremljena mišljenja pravnika i stručnih službi po ovom predlogu.
RAZMATRANjE IZVEŠTAJA O RADU JKP „TOPLANA-VALjEVO“ VALjEVO ZA 2016. GODINU
4. Razmatran je izveštaj o radu JKP „Toplana-Valjevo“ za 2016. godinu. Nenaplativa potraživanja od kupaca su iznosila 96.996.000,00 dinara. Ukupne obaveze su iznosile 1.421.542.944,00 dinara, ostvarene su investicione aktivnosti u iznosu od 115.044.000,00 dinara i odnose se na aktivnosti na širenju vrelovodne mreže, nabavku i montažu toplotnih podstanica, kao i nabavku cirkulacione pumpe. Na daljinski istem grejanja su priljučeni objekti ukupne grejne površine od 28.928,71 m2, dok je sa mreže isključeno 2.023,78 m2, tako da JKP „Toplana Valjevo“ na kraju izveštajnog perioda isporučuje toplotnu energiju objektima u površini od 344.930,03 m2.
Preduzeće je ostvarilo i manje troškove za električnu energiju, neproizvodne i proizvodne troškove kao i smanjilo troškove reprezentacije, a troškovi zarada manji su za 1% u odnosu na prethodnu godinu. U toku prošle godine Toplana je ostvarila i stepen naplate od 80% , a redovnim platišama odobrila i popust od 5%.
Izveštaj o poslovanju JKP Toplana usvojen je bez rasprave.
UTVRĐIVANjE PREDLOGA REŠENjA O DAVANjU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O RASPODELI DOBITI JKP „TOPLANA-VALjEVO“ VALjEVO ZA 2016. GODINU
5. Utvrđen je predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku o raspodeli dobiti JKP „Toplana Valjevo“, koja iznosi 91.956.826,39 dinara. Dobit je preneta za pokriće dela gubitaka iz ranijih godina. Član Veća Borisav Radojičić zatražio je da bude decidno navedeno koji gubitak i iz koje godine se pokriva i ponovio zahtev o vraćanju 30% sredstava dobiti u budžet grada. Vd direktora JKP Toplana Zoran Stepanović članove Veća je onformisao da se radi o ukupnom dugu u visini od 132 miliona dinara pri čemu se ukupni dug smanjuje za pomenuti iznos od 91 miliona. „ Tih 30% nama je jako važno jer nas naredne godine čeka vraćanje duga Direkciji za robne rezerve u novčanom iznosu od 193 miliona dinara. Ne bih mogao bar u slučaju Toplane da se složim sa vašim predlogom“, rekao je Zoran Stepanović.
Zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić podsetio je na pitanja odbornika na prethodnoj sednici Skupštine. „ Vođena je rasprava o Toplani i ja vas molim da dostavite izveštaj o tome koliko je radio novi kotao od dana kada je nabavljen i u kojim periodima je radio sve do današnjeg dana? Koliko ima bilo čega radnog taj novi kotao kako bi znali efekte i za koliko je novca nabavljen? Što se tiče samog daljeg funkcionisanja Toplane zaista bih zamolio da se ažurira sav neophodan posao oko prelaska na biomasu. Podsetio bih da je u izveštaju ministra energetike Saše Antića, Valjevo ušlo u taj program i da onda već naredne godine postignemo da građani imaju nižu cenu grejanja“, rekao je Jeremić i zatražio tahograf o radu kotla.
Predsednik Skupštine Milorad Ilić je konstatovao da se građanima mora objasniti suficit u radu preduzeća. „ Znate sada je jasno da taj suficit ide za smanjenje duga i tu realno treba nakon što se dug sanira preći na nižu cenu grejanja. Cilj je da se eliminišu dugovi. Tako je sa drugim preduzećima. Treba voditi računa da javna preduzeća ne posluju profitabilno jer to znači da su cene usluga onda visoke i tu moramo biti vrlo obazrivi“, rekao je Ilić.
Sa ovim mišljenjem saglasio se i član Veća Borisav Radojičić koji je naveo da u tom slučaju kod JKP Vidrak treba da bude navedeno da se dobit raspoređuje najvećim delom za povećanje zarade zaposlenih koji imaju izuzetno niske zarade.
RAZMATRANjE IZVEŠTAJA O RADU JAVNOG PREDUZEĆA ZA UPRAVLjANjE I KORIŠĆENjE REGIONALNOG VIŠENAMENSKOG HIDROSISTEMA STUBO-ROVNI „KOLUBARA“ VALjEVO ZA 2016. GODINU
6. Gradsko veće razmatralo je izveštaj o radu Javnog preduzeća za upravljanje i korišćenje regionačnog višenamenskog hidrosistema Stubo-Rovni „Kolubara“ za 2016. godinu.
Obaveze preduzeća su iznosile 9.608.213.418,00 dinara. Najveći deo obaveza su državna davanja povezana sa inevsticijama u iznosu od 8.393.178.018,00 dinara i odnose sa na uplate koje vrši Ministarstvo- Republička direkcija za vode, kao i dugoročne obaveze koji se mogu konvertovati u kapital u iznosu od 1.144.420.392,00 dinara. Obaveze iz poslovanja JP „Kolubara“ iznose 31.312.645,00 dinara. Ukupna investiciona ulaganja u 2016. godini iznosila su 201.238.627,00. Prihodi iznose 54.900.922,00 dinara. JKP „Kolubara“ ne posluje kao dobitna organizacija, tako da ne ostvaruje dobit iz poslovanja, pošto su prihodi jednaki rashodima.
Do rasta rashoda u 2016. godini došlo je zbog povećanja troškova amortizacije za građevinske objekte i opremu. Naime objekti fabrike vode i CS Paklje koji su vlasništvo JP Kolubara bili su dati na korišćenje JKP Vodovod Valjevo, ali je ovo preduzeće na dan 31.12 iste objekte vratilo JP Kolubara čime su troškovi po osnovu plaćanja amortizacije pali na teret Kolubare za CS Paklje 2 miliona dinara, a za fabriku vode na Pećini u iznosu od 23 290 198 dinara.
Upravo ova tema vlasništva bila je tema i rasprave pri čemu su odbornici bili iznenađeni činjenicom da pomenuti objekti nisu vlasništvo Vodovoda. Članovi Veća zatražili su da se decidno utvrdi čija je CS Paklje. Da su ovi objekti vlasništvo Kolubare potvrdio je vd direktor JP Kolubara Dragan Živanović. Da su oba preduzeća vlasništvo grada podsetio je predsednik Skupštine Milorad Ilić rekavši da grad mora urediti odnose kada je vlasništvo u pitanju. Od načelnika uprava je zatraženo da pronađu način kako da se imovinski odnosi reše. Zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić je informisao Veće da je novi član Veća, Žarko Kovač već dobio zadatak da reši odnose između ova dva javna preduzeća. „Treba da oformimo i Radnu grupu u vezi toga. Kolubara mora da izađe sa jasnim planom šta treba uraditi da ovo preduzeće konačno počne da ostvaruje dobit. da više nemamo situaciju u kojoj jedna bulumenta ljudi koja sedi gore već nekoliko decenija uradi nešto konkretno. Neka kažu šta je potrebno, da se definiše šta još iz projekta nije urađeno i da već jednom saznamo ko je kriv za to što projekat nije poštovan i što se nije radilo dinamikom koja je rečena pa je došlo do preskakanja pojedinih pozicija. Tražim jasan i tačan izveštaj o tome i da to ne bude megalomanski projekat koji je samo u perspektivi“, rekao je Jeremić.
Član Veća Nikola Popović izneo je predlog da se ova dva preduzeća integrišu. „ Treba naći rešenje kako da se ova dva preduzeća integrišu, a da se Vodovodu ne naplaćuje voda. Kolubara će početi da donosi dobit vrlo brzo i zato predlažem da oformimo Komisiju o integraciji.“, rekao je Popović.
Gradonačelnik Gvozdenović je pre svega naglasio da se grad najpre mora obezbediti po pitanju sopstvene imovine nakon čega se može ispitsati mogućnost integracije.
RAZMATRANjE IZVEŠTAJA O RADU I POSLOVANjU DOMA ZDRAVLjA VALjEVO ZA PERIOD 01.01.-31.12.2016. GODINE
7. Razmatran je izveštaj o radu i poslovanju Doma zdravlja za 2016. godinu, koji je ostvario prihod od 468.828.092,85 dinara, dok su rashodi iznosili 465.698.092,85 dinara.
U prošloj godini prihodi su od RFZO ostvareni u iznosu od 405 559 miliopna dinara što je 86,5% ukupno ostavrenih prihoda. Iz budžeta grada Valjeva ostvaren je prihod od 28 550 092 dinara , od ministarstva za rad i sovcijalna pitanja po osnovu refundacije za porodiljska bolovanja prihodovano je 9 253 miliona dinara, a sopstevni prihodi ove ustanove iznosili su 24 842 miliona dinara. Iz drugih izvora u strukturi prihoda navedeno je 2 624 miliona dinara.
U 2016. godini u Domu zdravlja sa Stomatološkom službom bilo je ukupno 369 zaposlenih od toga 348 na neodređeno i 21 zaposleni na određeno radno vreme. Za devet zaposlenih DZ obezbeđuje zarade iz sopstvenih prihoda.
U valjevskom DZ radi: 114 doktora medicine, 178 medicinskih sestara, 74 nemedicinska radnika i 3 saradnika.
Izveštaj o radu Doma zdravlja usvojen je bez rasprave.
RAZMATRANjE IZVEŠTAJA O RADU ZDRAVSTVENE USTANOVE APOTEKA “VALjEVO” VALjEVO ZA 2016 GODINU
8. Razmatran je izveštaj o radu Zdravstvene ustanove Apoteka „Valjevo“ u 2016. godini, koja je ostvarila prihode od 634.746.191,00, a rashode od 634.463.680,00, tako da je Ustanova ostvarila suficit od 282.511,00 dinara.
Veće je od ove ustanove zatražilo dodatne informacije o stanju zaliha i da Upravni i Nadzorni odbori dostave validne izveštaje o tome.
RAZMATRANjE PREDLOGA ZAKLjUČKA O USVAJANjU CILjEVA RAZVOJA INFORMACIONOG SISTEMA GRADSKIH UPRAVA GRADA VALjEVA
9. Razmatranje predloga zaključka o usvajanju ciljeva razvoja informacionog sistema gradskih uprava Valjeva. Zbog sve većeg obima posla digitalnim putem, neophodno je neprestano unapređivati opremu na kojoj se nalazi informacioni sistem gradskih uprava. Naime, u toku 2017. godine pored već svih postojećih poslova koje obavljaju gradske uprave, pojavili su se novi poslovui kao poslovi eZup-a, programa za Katastar puteva i ulica. Takođe se razmišlja o uvođenju elektronskih sednica Skupštine grada Valjeva i Gradskog veća. Pošto se u postojeću opremu u server sali nije ulagalo od 2008. godine sve do 2016. godine, potrebno je da grad Valjevo u narednom periodu izdvoji sredstva za ulaganje u softversku opremu, koja je osnov informacionog sistema.
Član Veća Damjan Cvetković je rekao da je dobro da grad ima definisane ciljeve u ovom pravcu. „ Neophodno je da sagledamo mogućnosti jedinstvenog servera koji bi za svaki računar koji koristi osnovne aplikacije ofisa prepoznao njihove potrebe čime bismo za računare koji koriste ozbiljnije programe samim serverom omogućili dobijanje više resursa nego ako se isključivo recimo radi samo o word-u. Predlažem da ozbiljnije razmotrimo potrebe za ostvarivanje zadatih ciljeva“, rekao je Cvetković.
Kako je rečeno na sednici Veća neophodno je i razmotriti kadrove i njihovu obučenost za rad i korišćenje računara. Nikola Popović je naglasio da se hardveri uvek mogu kupiti. „ Hardvere ćemo kupiti, za to se uvek može naći novac, ali kadrovi su problem. Na žalost ima tu ljudi koji su uvek u problemu sa sopstvenim računarom i možda nije na odmet da razmotrimo i angažovanje stručne agencije koja bi pružala usluge te vrste, vrlo specijalizovane usluge , čime onda nemamo potrebe za zapošljavanjem pet ili deset ljudi“, rekao je Popović.
Da se radi tek o inicijalnom dokumentu podsetio je zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić. „ Ovo je tek početak i ovaj dokument treba da nam da pravce razvoja u tom pogledu. Svi ovi softveri koje je grad već naručio u prethodnom periodu i koje će tek naručiti su jedinstveni i deo su zajedničkog paketa koji Evropa zove „Smart city“. Mi generalno kaskamo za Evropom, ali smo prvi u Srbiji koji smo pokrenuli procedure ka osavremenjavanju postojećih sistema i koji činimo ozbiljan iskorak u pogledu primene informacionih tehnologija. I to je prilika za ovaj grad da budemo korak ispred drugih. Otežavajuća je okolnost što ne postoje primeri dobre prakse na nivou lokalnih samouprava od kojih bismo mogli da preuzmemo modele. Mi smo ti koji će postaviti modele i biti primer ostalima. Informacione tehnologije imaju svoj permanentni razvoj i mi se moramo potruditi da idemo u korak sa tim razvojem“, rekao je Jeremić. Kada su kadrovi u pitanju, Jeremić je informisao članove Veća da Gradska uprava raspolaže trenutno sa četiri osobe koje su stručne za ovu vrstu rada, ali nemogućnost njihovog stalnog zaposlenja utiče na nestabilnost strukture zaposlenih u ovoj oblasti. „ Permanentna edukacija, prisustvo na seminarima, nabavka neophodnih knjiga i korišćenje svih oblika formalnog i neformalnog obrazovanja prateći su i obavezni deo razvoja u ovoj oblasti. Za samu izradu Strategije i postizanje relevantnih i održivih ciljeva nama je nephodno da uključimo i stručne priznate institucije koje će nam pomoći da zaista dobro definišemo ciljeve i načine za njihovo dostizanje. Nama su zaista potrebni stručni kadrovi, ali napominjem da je ovo tek početak. Nakon toga i u procesu implementacije možemo i moramo da razmislimo recimo da imamo i objedinjenu naplatu o kojoj sam već govorio i onda logičan sled elektronsku naplatu. Sve su to mogućnosti koje su pred nama “, rekao je Jeremić.
Gradonačelnik Gvozdenović se osvrnuo na permanentnu edukaciju. „ Kada budemo bili u mogućnosti svakako treba da primimo visoko obrazovani kadar. Ali moramo biti koncizniji po pitanju obaveze edukacije. S obzirom na razvoj tehnoliogije neophodna je permanentna edukacija i onda nam je zaista potreban takav kadar. Bojim se da vrhunskog svršenog studenta sa ETF-a za ovu platu nije moguće tako lako naći. Zato treba razmotriti i ovaj predlog o zaključivanju dugogodišnjeg ugovora sa specijalizovanom agencijom koja takav kadar već poseduje“, rekao je Gvozdenović.
RAZMATRANjE PREDLOGA REŠENjA O OBRAZOVANjU KOMISIJE ZA SPROVOĐENjE POSTUPKA JAVNOG NADMETANjA ZA DAVANjE U ZAKUP POLjOPRIVREDNOG ZEMLjIŠTA U DRŽAVNOJ SVOJINI NA TERITORIJI GRADA VALjEVA
10. Razmotren je predlog rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Valjeva.
RAZMATRANjE PREDLOGA REŠENjA O VREMENU ODRŽAVANjA MANIFESTACIJE
11. Razmatranjem predloga rešenja o vremenu održavanja privredno turističke manifestacije, koja se realizuje kroz projekat Festival otvorenog uma – Open Minded Fest, utvrđeno je da će se u Valjevu na brdu Vidrak održati ovaj festival 11. i 12. avgusta.
RAZMATRANjE PREDLOGA REŠENjA O ODREĐIVANjU RADNOG VREMENA
12. U periodu u kom se održava manifestacija Tešnjarske večeri i realizuje projekat Festival otvorenog uma – Open Minded Fest i to od 4. do 12. avgusta, radno vreme ugostiteljskih objekata, propisano Odlukom o radnom vremenu, produžava se do 4.30 časova narednog dana.
RAZMATRANjE PREDLOGA REŠENjA O VISINI KOEFICIJENTA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATE POSTAVLjENOG
13. Gradsko veće bez rasprave je usvojilo predlog rešenja o visini koeficijenta za obračun i isplatu plate postavljenog.projekat

1 komentar na “Gradsko veće o “Vidraku”, “Toplani”, Domu zdravlja…

  1. Uzima se pijaca voda katastrofa.Molom vas zasto to niste popravili i kolika je to cifra ?Naravno ovde se postavlja pitanje malih plata , to znaci opet stednja na onima koje kaze gradonacelnik kao nece niko da radi i nece kada su male plate .Postavlja se pitanje u ne ophodnost kupovine auta a punjaca vode nema nego se korisi i u ovim vrelim danima kada nema dovoljno vode , voda za pice.Zn li ova direktorka sta prica ili je njoj ?

    1

    0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *