petak, 24. maja 2024.

Iz ugla fotografa: Posao sve teži, a para sve manje

Objavljeno: 25. jula 2016.
Facebook
Twitter
LinkedIn

VALJEVO- Od veselja do sahrana. To je u najkraćem opis rada fotografa, čiji posao, iako tako ne izgleda, nije nimalo lak. Naročito kada su angažovani da slikaju važne životne događaje, poput venčanja i krštenja. Zahtevni mladenci, mame, tate, bake, deke, sve su to situacije sa kojima se suočavaju fotografiji u svom poslu. Jedan od najboljih valjevskih fotografa Dragan Krunić kaže da je ovo „crnački“ posao, koji traži celog čoveka, a u poslednje vreme, zbog opšte krize, sve manje može da se zaradi. Ipak, zbog ljubavi prema fotografiji je već godinama angažovan na mnogim svadbenim veseljima, krštenjima i gradskim manifestacijama.

„ Kada su svadbe u pitanju,  postoje mladenci koji tačno znaju šta žele i na kojim mestima da se slikaju, ali ima i onih koji sve prepuste meni, a to je već stvar poverenja. Sa savremenim tehnologijama i mladenci su postali zahtevniji, ali njihovi prohtevi su mahom opravdani, jer mladenačke fotografije ostaju za ceo život“, priča Krunić.

U poslednje vreme je sve manje veselja ispod šatora, a mahom se slavlja obavljaju po restoranima, tako da fotograf mora da bude izuzetno maštovit, da bi mladenci i njihova rodbina bili zadovoljni fotografijama.

„Postoje uobičajena mesta gde se mladenci najčešće slikaju, poput stare čaršije Tešnjar, ali bilo je i onih koji su tražili da se slikaju u drugim mestima, poput jednog para koji su tražili da se mladenačke fotografije naprave u etno selu ’Stanišići’. Mlada je dan posle svadbe ponovo obukla venčanicu, a mladoženja svadbeno odelo i krenuli smo slikanje ispočetka. Bio je i jedan par koji je želeo da svadbene fotografije napravi u napuštenoj fabrici ’Stefil’, koja je bila potpuno ruinirana. Ušli smo u napuštene hale i napravili odlične fotografije, tako da su svi bili zadovoljni“, kaže ovaj valjevski fotograf.

Zbog besparice sve manje se slika prodaje po veseljima, pa se često dešava da porodica izabere po jednu fotografiju, dok na ostalim kažu „nisu dobro ispali“.

„Ako muž, žena i dvoje dece krenu na svadbu sa 1.000 dinara, što se često dešava, dok plate kićevinu, malo toga ostane za slike. Tako se najčešće desi da kupe samo jednu sliku i to potpuno razumem. Davnih dana, na jednoj seoskoj skromnoj svadbi, pošto nije bilo puno ljudi, ja sam krenuo da po dvorištu slikam cveće, za svoju dušu. Tad mi je domaćim prišao i rekao da ne slikam to, jer neće imati para da mi plati razvijanje filma, ne znajući da su filmovi izašli davno iz upotrebe“,  priča Krunić.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *