Društvo

„Izvukli smo Srbiju iz depresije…“

VALJEVO- Ma, u pravu je čovek kad kaže da su za ovo godina vlasti izvukli Srbiju iz depresije. Kad kažem čovek razume se da ne mislim na bilo koga, naročito ne na običnog čoveka, već onog koji je položio više kamena temeljaca u Srbiji negoli što ih je u kamenolomima, bešikama i bubrezima zajedno, no… Svakako najvažniji temeljac jeste- zdrave i krepke Srbije, izvučene iz depresije ko zec iz šešira, iliti, gaća iz zadnjice, da prostite. Ko toga nije svestan ili je lud, ili je pojeo sendvič sa sve celofanom, ili je u teškoj depresiji iz koje i ne zna da je izvučen, ili jednostavno živi u nekoj Srbiji koja će tek za dve do dve i po godine najkasnije izaći iz depresije.

Evo je zdrava i vesela Srbija prebira po akcijskoj ceni sedativa na buvljacima. Evo je grozničavo pokušava da sakupi novac za lečenje svojih anđela, pa kad je vreme pretekne… Evo je pred kontejnerima, čeka svoj red da prva smena ješnih penzionera izađe pa da druga uskoči… Evo je u lancima od pelena radi za minimalac s pesmom na usnama- bluz bromazepam sreći. Evo je diplomira pa nadniči kod instant doktoranata i visokokvalifikovanih vucibatina.

Evo je na listi čekanja za operaciju, ali smrt podmuklo revnosnije ažurira svoju listu… Evo je u “sramoti” heroja i slavi kukavica… Evo je u tetkama iz Kanade… Evo je svađa se sa svojom senkom ubeđena da je neko prati, sluša, špija, prokazuje… Evo je u vestima, sluša sa simsa kako je i pad- let… Evo je u zlatarama, prodaje majčinu ogrlicu i prsten… Evo je pred fontanama, preliva suze u hiljadu boja… Evo je u metrou pitajući se koja je stanica njena i zašto nije ni jedna..?

Evo je u “Beogradu na vodi”- čeka oseku da probere otpatke preko pogače… Evo je ispod jorgana u “Zadruzi”, ne zna ko je na njoj ali ne mari… Evo je na Kosovu i Metohiji, čeka da je razgraniče s Bogom, ljudima, ikonom, korenom, postojanjem… Evo je sa decom na ulici, izvršitelji su je izbacili iz stana i depresije… Evo je na grobljima, još jedino tamo ima s kim da se porazgovara… Evo je na aerodromima, ispraća decu…

Evo je u strahu od Aleksandra Martinovića, Marjana Rističevića, svakojakih strvinara laži… Evo je u zaveri ćutanja o poginulim radnicima… Evo je u palom helikopteru i sedam humki bezrečja… Evo je u moralnim načelima Maje Gojković… Evo je pod fantomkama… Evo je u redu za čašu vodu sa svojih raskrčmljenih izvora… Evo je na otiraču Kajla Skota… Evo je na kafi s Toni Blerom… Evo je prašta NATO zverima… Evo je u milosti Ramuša Haradinaja… Evo je u dobronamernosti Hašima Tačija… Evo je s nožem drogiranog bezumnika u trbuhu… Evo je u obroku od prekjuče za preksutra… Evo je…

Evo je na sedativima s buvljaka, akcijska cena, malo prešli, prethodni vlasnik nije imao strpljena da sačeka još malo… Još samo malo, da na ogradi mosta čuje kako nije u depresiji već da je život na poček tek subjektivno stanje svesti… Čaša žuči nije poluprazna već polupuna- Srbija je izašla iz depresije i sad luta ulicama u ritama. Ako je ko vidi moli se da javi najbližem odboru vladajuće stranke, čeka je sendvič sa sve celofanom…

Piše: Mihailo Medenica

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *