grad

Zbog niske cene ranije prekinuta berba dvorodne maline

VALJEVO- U valjevskom kraju malina se trenutno gaji na blizu 2.000 hektara što je apsolutni maksimum. Od toga remontantne sorte zauzimaju oko 30 odsto površina. Za razliku od prethodnih nekoliko godina, kada su poljske sorte maline srpskim proizvođačima donosile dobru zaradu, ove godine mnogi malinari su zbog niske otkupne cene razočarani. Otkupna cena dvorodih sorti, koje plod donose do kasne jeseni, na početku berbe bila je 110 dinara da bi završila na 60 dinara za kilogram. Ova cena je prekinula branje i ranije nego što se očekivalo.

Ovo je druga godina kako porodica Đelmaš iz ubskog sela Gvozdenović ubira plodove iz zasada koji se prostire na površini od 90 ari. U podizanje zasada od 6.000 sadnice, koji je pod sistemom za navodnjavanje, investirali su preko 250.000 dinara. Uložen novac im se kažu već vratio, ali po rečima Dejana Đelmaša da je ove godine bio veći rod bilo bi i zarade jer je prošle godine bilo dve tone maline. Berbu su počeli krajem juna, a najviše u jednom danu nabrano je kaže 480 kilograma.

”Ove godine smo nabrali 3.800 kilograma, a berbu smo prekinuli kada su otkupljivači spustili cenu na 60 dinara. Na početku berbe otkupna cena je bila 110, zatim 90 a pred sam kraj 60 dinara. Sa tom cenom nije moguće platiti ni nadnicu beračima. Imao sam i po pet do šest radnika. Nadnica je bila 2.000 dinara uz obrok i dok dodam osatle troškove budem u minusu, tako da više nije bilo računa da nastavimo berbu. A mislio sam da je prošlogodišnja cena od 120 dinara po kilogramu bila mala, a da je ove godine bilo tako ja bi bio prezadovoljan. Ipak i pored kiše zadovoljan sam rodom jer sam čuo da ni ‘vilamet’ ove godine nije bio skuplji, jer je bio lošeg kvaliteta. Neću povećavati površine i održaću ovu proizvodnju. Nadam se boljoj ceni iduće godine ali u suprotnom neću je brati”, kaže Dejan.

Jedan od razlog za širenje dvorodih sorti maline je što su proizvođači tražili da se produži vreme berbe kako bi mogli da stignu da oberu malinu i da duži vremenski period imaju dobru zaradu. Sa druge strane prema rečima Srđana Stanojlovića iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo ”ideja bila da proizvođač posle obavljene berbe standardnih sorti nastavi sa berbom dvorode maline koja se nalazi u blizini domaćinstva na 20 do 30 ari kućnog placa i malo dopuni „kućni budžet“. Međutim, pošto nije bilo dovoljno standardne maline otkupljivači su počeli da kupuju i dobro plaćaju dvorodnu malinu i po 3 evra za kilogram što je dovelo do „haosa“ na tržištu”.

”Svi su sadili, i oni koji su malinu videli samo na TV tako da je došlo do prebukiranja tržišta sa robom, a naravno i do naglog pada cene u otkupu. Trenutno se malinarstvo u Kolubarskom okrugu nalazi u toj fazi da smo imali jako lošu otkupnu cenu i za standardnu malinu koja se kretala od 140 pa je završila na 90 dinara, a dvoroda se kupovala od 110 da bi se berba završila na 60 dinara za kilogram. To je dovelo do velikog razočarenja ‘proizvođača iz Beograda, Novog Sada, Nemačke, Austrije i odakle sve ne, a koji su podigli od jednog do pet hektara maline, misleći da će tu ostvariti neku fantastičnu zaradu. Oni su ove godine masovno napuštali zasade tako da ih očekuje zaoravanje i sadnja, možda, opet neke „moderne “ voćne kulture ”, navodi Stanojlović, savetodavac za voćarstvo.

 

 

 

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *